из такозване потрошачке корпе, а камоли кредите, минусе, одлазак код приватних лекара...
Најтање коврте кући носе Македонци, који у просеку зрађују тек 345 евра, а следе запослени у Србији, који месечно имају око 380 евра. Међу државама бивше Југославије једино Словенија и Хрватска имају просечну плату већу од 500 евра.
Словенци, по подацима из јула ове године, зарађују у просеку 1.002,75 евра. У Хрватској је исплаћени просек вредео 728,92 евра. Од држава потенцијалних кандидата за ЕУ, највећа просечна плата је у Црној Гори, која је у августу износила 473 евра. Просечна зарада у БиХ била је 423,87 евра.
Ако се, међутим, имају у виду издаци домаћинства и куповна моћ грађана, јасно је да је већина комшија у истом чабру. За финансирање најважнијих животних потрепштина плата никоме, сем Словенцима, није довољна. У Србији је за покривање потрошачке корпе потребна безмало једна и по плата, а запосленима у Босни и Херцеговини потребне су две. У Црној Гори једна просечна плата покрива половину потрошачке корпе, у Хрватској је (по подацима агеција које раде истраживања о животном стандарду) зарада за око стотину евра лакша од „кошарице”, а Македонцима за то недостаје око 150 евра...
С. Глушчевић
