Да није кредита, живот готово нико не би ни осигуравао

Полисе животног осигурања су у развијенијим земљама веома популарне: свако ко иоле себи може да приушти ту услугу, купује полису. Код нас је развој те врсте услуга још на почетку.

На премије у тој области осигурања одлази тек петина од укупно уплаћених. Код нас тек пет одсто грађана има поменуте полисе. Вероватно би све то било чак и мање да банке често не условљавају добијања дугорочних кредита животним осигурањем. Полисе купују и они који се не задужују јер су оне везане за штедна осигурања, где су и права и обавезе другачији. Може се очекивати да с порастом стандарда почне да расте и број полиса. О томе како повећати број осигураних и шта је све држава учинила, а шта тек треба да уради да би та услуга код нас бележила раст, стручњак за ту област с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду др Владимир Његомир каже:

– Преломни тренутак за пораст броја животних осигурања догодио се 2004. године: тада је осигуравајућим компанијама дозвољено да суме које се односе на плаћање полиса и премија вежу за евро – објашњава наш саговорник. – Грађани од тада више нису имали разлога да се плаше да ће им инфлација обезвредити суму коју очекују по уговору. Сматрам да би било добро да у наредном периоду укину и порез на суму која је предвиђена да се добије по уговору, која је сада пет одсто, а већина земаља у региону га нема. Осигуравајуће куће су највећи институционални инвеститори у целом свету. Пораст броја полиса значио би и веће суме за инвестирање код нас, што би свакако било добро.

Шта клијент добија када купује полису животног осигурања код закључења дугорочног кредита (код нас је то најчешће стамбена позајмица)?

Та врста полисе зове се ризико животно осигурање. Клијент трошак плаћа уз кредит, а у случају да због непредвиђених околности, смрти, болести, дође у ситуацију да не може да враћа кредит, не треба да стрепи: обавезе према банци ће преузети осигуравајућа кућа, а породици остаје некретнина купљена на кредит. Поједине банке склапају уговоре с осигуравајућим кућама а да и не обавесте клијента о томе да је осигуран. Обично се онда трошкови за полисе воде под „одржавање кредита”. Ако се кредит отплати, клијент банке и осигуравајуће куће нема више никаквих обавеза, а ни осигуравајућа кућа.

Савим је другачија слика код штедног осигурања. Када купује полису, клијент тачно зна колико ће суму добити његови наследници у случају да он то не доживи крај рока на који је уговор склопљен. Уколико дочека тај датум из уговора, добија суму коју је уплатио, а ту је и могућност да она буде увећана за добит коју је осигуравајућа компанија острарила, ако је остварила. Ко је, рецимо, уплаћивао месечно 20 евра на рок од десет година  добиће 2.400 евра на крају ток рока, а може да се нада и добити. Уколико осигуравајућа компанија оствари профит, и он ће добити део. Тачније, имаће удео у добити, а ако је комапнија у минусу, клијент је обећану суму сачувао и неће добити мање од основне суме која је гарантована уговорм. Док су камате на девизну штедњу биле високе, тај вид осигурања није био популаран. Већина банка данас на девизне депозите и не зарачунава камату, тако да би у будућности поменута врста осигурања могла наћи поклонике.

Његомир објашњава да би штедно животно осигурање код нас расло када би БДП и стандард бележили раст. Економски раст и развој увек доводе до раста у тој области. чак и ми смо пример за то: када је транзиција почела, полиса животног осигурања код нас готово да није било.

Д. Вујошевић

 

Обавезе се морају редовно испуњавати

Клијенти осигуравајућих компанија који на себе преузму обавезу из угвора о штедном осигурању треба пре потписивања да поведу рачуна о својим могућностима. Премија се месечно мора редовно плаћати. Уколико је клијент ту неуредан, може му се догодити да остане без бенефиција из уговора. Уколико је плаћање рате проблем, треба отићи у осигуравајућу кућу и видети какве су шансе за одлагање.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести