Ни овај октобар није изузетак. Домаћа валута се зауставила на 119,55 за евро.То је 0,6 одсто слабије него пре месец дана, а то значи да ће и рате кредита који су индексирани бити плаћене толико више. Ни прогнозе за наредну годину нису ружичасте. Сви експерти се слажу са чињеницом да ће евро до краја године достићи па и прећи 120 динара. Клизање домаће валуте могао би зауставити већи прилив девиза, а то значи нагли раст извоза или већи кредит који би Србија добила.
Да ли банке штимају курс пред крај месеца? Скокови нису велики, али ако се зна да је чак 80 одсто свих кредита у Србији на овај или онај начин везано за евро, разлога за то има. А укупна сума одобрених зајмова је, по подацима Крединог бироа Удружења бака Србије, концем септембра била 2.059,73 милијарди динара. Мали скок може донети зараду.
– Не би ме изненадило да има штимања на овај начин – каже међународни консултант Милан Ковачевић. – На међубанкарском девизном тржишту су присутне само пословне банке и Народна банка, а било би веома добро да се прошири круг играча: да се ту појаве и увозници и извозници. Наши прописи који су везани за девизно пословање су прилично конзервативни па је и све то што се догодило с „Пејпалом“ везано за плаћања у Србији само потврда тога. Сматрам да је либерализација ту неопходна.
То да је потражња на девизном тржишту у другој половини месеца већа знају и сами банкари. Приличан број привредника је у Србији узимао крос боредер кредите због ниже камате и уопште повољнијих услова. Они нису тако популарни као што су били пре три четири године. Међутим, они узети тада се још увек отплаћују. Њима рата такође доспева крајем месеца. То је још један разлог што се и тражња за девизама повећа крајем месеца. Резултат је да динар у том периоду увек ослаби или, како се то банкарским речником каже, депрецира.
Откако је пре три године Народна банка Србије увела обавезан депозит од 20 одсто за стамбене кредите или 30 за све остале ако су индексирани у еврима, и тражња за њима је код грађана нешто смањена.– За краће зајмове грађани се одлучују за динар, а ако су на дужи рок радије бирају девизе јер су ту камате ниже – каже Слободан Рацић из АИК банке. – Рата је мања и надају се да динар неће знатније ослабити.
Зајмови у динарима одобравају се уз годишњу камату од 12 одсто. Што се тиче кредита везаних за евро, ту је стопа већ од четири процента годишње па се они који узимају веће суме одлучују да се задуже у еврима. А то што им рата сваког месеца мало порасте узимају као неминовни трошак уз нижу камату.
Да би спречила прекомерне осцилације курса динара, Народна банка Србије је ове године на девизном тржишту продала 1,14 милијарду евра а купила 200 милиона. Динар је ове године био најјачи 1. јануара – 114,64 за један евро, а најслабији јуче – 119,55.
Д. Вујошевић
