од две деценије, док се ми тек сада боримо са тим наслеђем. За нас је најважније што смо урадили оно чега су се наши претходници плашили и калкулисали зарад политичких поена. То се односи, пре свега, на процес окончања приватизације и решавања судбине предузећа у реструктурирању. Сваке године грађани Србије су одвајали милионе динара за фирме које нису радиле, које су тавориле, без производње, перспективе, будућности... Нису плаћале ни порезе, ни доприносе, гас, струју, али су то плаћали сви грађани Србије. Ова влада је одлучила да прекине ту агонију.
Такође смо се ухватили у коштац са проблемом који је вишедеценијски и који је, заправо, исцрпљивао српску економију – јавним предузећима. Реформа јавних предузећа покренута је са основним циљем да она не послују са губицима и не буду више терет за буyет и грађане Србије.Ово су речи министра привреде Жељка Сертића, који је одговарао на питања „Дневника“ поводом годишњице рада Владе Србије.
Колико сте задовољни радом Владе Србије, где видите простор за побољшања и које су по Вашем мишљењу кључне упоришне тачке за пробој у реформама?
- Једна од њих је свакако јавни сектор. Одржали смо десетине састанака појединачно са менаyментом сваког од јавних предузећа, на којима су им дата упуства и израђени заједнички планови о профитабилном и ефикасном пословању. Наравно, једна од кључних ставку у пословању ЈП било је смањење расхода: репрезентације, путних трошкова, скупоцених лимузина... Направљени су заједнички планови и планираним уштедама у наредне три године успећемо да пословање јавних предузећа учинимо успешним, и са 55 милијарди динара губитка у 2013. дођемо до позитивних биланса.
Како мислите да унапредите укупан привредни амбијент?
- Донели смо Стратегију за подршку развоју малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за наредних пет година. Мала и средња предузећа чине 99,8 одсто броја свих привредних субјеката и запошљавају две трећине радне снаге у нашој економији, па је то заправо стратегија највећег дела наше привреде. Обезбедили смо више од 150 милиона динара за 18 нових пројеката за инфраструктурно опремање индустријских зона, у циљу унапређења привредног амбијента .
Такође смо започели контролу исплаћених подстицаја за инвестиције, јер поступак контроле није раније рађен. Код 70 корисника подстицаја контролишемо висину улагања и извршење обавезе запошљавања уговореног броја радника и одржавање тог броја у трогодишњем или петогодишњем периоду после завршетка инвестиционог циклуса.
Да ли ће ови подстицаји бити довољни да се привреда помери с мртве тачке?
- Донели смо нову Уредбу о условима и начину привлачења директних инвестиција која прецизније дефинише критеријуме за доделу средстава инвеститорима. Ово је одговор на захтеве привредника и локалних самоуправа када су минимални услови за доделу подстицаја у питању и сада ће више мањих домаћих предузећа моћи да се пријављује за ова средства. Предвиђени су, такође, подстицаји који подржавају инвестирање у мање развијене општине и регионе Србије. Са друге стране, свестан сам да је неопходно да у спровођењу мера будемо бржи и ефикаснији.
Где се осећа највећи отпор променама?
- Поједини директори предузећа у реструктурирању и јавних предузећа морају бити знатно ефикаснији. Велики део привредних проблема је наслеђен али је чињеница и да сви запослени у министарству или агенцијама нису у потпуности посвећени брзом и ефикасном решавању проблема. Морамо радити знатно брже и ефикасније и мењати начин рада и однос према обавезама.
Недавно је отворена јавна расправа о Нацрту закона о улагањима. Да ли то значи да Министарство није задовољно ефектима претходног закона који је регулисао ову област, и шта би то требало да донесе нови?
- Закон о улагањима ће створити значајно квалитетније услове за реализацију будућих инвестиција, и страних и домаћих. Овим законом ће формално-правно бити изједначена позиција домаћих и страних улагача. Овај пут ћемо то формално-правно уредити тако да све врсте улагача имају сва загарантована права и по домаћем законодавству, али и у оквиру свих оних правила која су дефинисана, пре свега, нашим договорима са ЕУ и претприступним разговорима које водимо. Законом ће бити дефинисани детаљи који су важни за ефикасну реализацију пројеката по нивоима. Имаћемо локалне, регионалне и националне пројекте, па ће у складу са тим бити дефинисани тимови који ће их спроводити.
У институционалном смислу на локалном нивоу ће бити формиране локалне канцеларије за инвестиције које ће бити под директним патронатом градоначелника, односно председника општине како би њих укључили у цео процес.
Веома је важно оснивање Развојне агенције Србије, која ће преузети надлежности Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) и Националне агенције за регионални развој, али ће бити додате и нове активности. На овај начин биће подигнута институционална ефикасност како би се што пре изашло у сусрет улагачима.
На који начин ћете проверавати и долазити до повратних информација с терена да ово институционализовање “ради посао”?
- Законом је предвиђено формирање Савета за економски развој који ће на стратешком и глобалном нивоу доносити правце развоја земље у економском смислу. Све ово подразумева подизање конкуренције сектора малих и средњих предузећа и предузетника и њихово повезивање са великим улагачима који долазе. То до сада код нас није било на задовољавајућем нивоу. Дакле сви који су важни за развој економије сада ће бити много боље координисани и у много квалитетнијим условима ћемо успети да реализујемо те послове него до сада.
Који су по Вама још неопходни кораци да би се приватни сектор, индустрија и привреда у целини покренули и због чега се већ годинама бележи пад улагања у Србији?
- Економски опоравак и побољшање укупне пословне климе међу најважнијим су приоритетима Владе Србије. Задатак државе је да направи добар институционални оквир за побољшање привредног амбијента. То и радимо. Министарство привреде припрема нове законе о привредним друштвима, о стечају и стандардизацији. Припремамо и низ других мера које треба да олакшају пословање и развој привреде. Међу њима су и измене и допуне закона о споразумном финансијском реструктурирању које треба да допринесу системском решавању проблема неликвидности привреде.
Реља Кнежевић
Важан је и раст европске привреде
Може ли се очекивати нека корист за домаћу привреду, непосредно или посредно, од емисије новца Европске централне банке која је кренула с “упумпавањем” евра у економије ЕУ?
- Србија је потпуно посвећена процесу европских интеграција. Поред тога, земље Европске уније су наши највећи спољнотрговински партнери, а из тих земаља до сада је у Србију стигло и највише инвестиција. Раст европске привреде зато је важан и за нас.
