у првих седам месеци ове године изузетно повољна.
„То је веома добар фискални резултат, знатно бољи од планираног – кад се има у виду да је за ову годину Влада планирала дефицит опште државе од четири одсто БДП-а. Упола мањи фискални дефицит у односу на план резултат је изузетно великог раста наплаћених прихода, који ће више него надоместити изостанак свих планираних уштеда на расходима”, пише у масечном извештају тог тела.
Кад се подвуче црта и кад се из фискалних кретања искључе привремени чиниоци, оцена Савета је да би дефицит у 2016. био око 2,5 одсто БДП-а – што је права мера дефицита с којим се улази у следећу годину.У првих седам месеци 2016. приходи опште државе били су готово једнаки укупним јавним расходима, тако да је, закључно с јулом, остварен изузетно низак фискални дефицит од свега 0,9 милијарди динара.
„До краја године, међутим, очекујемо уобичајени сезонски раст јавне потрошње, која ће се врло вероватно и ванредно повећати услед извршења неких једнократних тренутно непланираних расхода државе – попут преузимања дуга ’Петрохемије’ НИС-у од око 100 милиона евра”.Због тога, наводе, у наредним месецима очекиван је постепени раст фискалног дефицита, тако да ће укупан мањак у буџету у 2016. највероватније бити на нивоу од око два одсто БДП-а.
Иза веома повољних фискалних кретања у овој години, како је наведено, највећим делом стоји снажан и економски пожељан раст наплаћених јавних прихода.„Процењујемо да би укупни приходи буџета у 2016. могли бити остварени у износу који је чак 110 милијарди динара, што је 2,7 одсто БДП-а, већи у односу на план, под утицајем неколико различитих чинилаца. Од тога, неке чиниоце оцењујемо као трајне, а неке као привремене”, пише у извештају.
Фискални савет оцењује да је прогнозирано повећање пореских прихода од око 80 милијарди динара преко плана – трајно фискално побољшање.
„Приближно половина тог раста последица је ефикасније наплате пореза услед сузбијања сиве економије, што се највише одразило на раст прихода од ПДВ-а и акциза. Друга половина потиче од промена у макроекономском окружењу – већи приходи од доприноса, пореза на добит, пореза на доходак, и неких специфичних околности, попут повећања цена цигарета и, последично, већих акциза на дуванске производе”, наведено је.
Пораст непореских прихода од око 30 милијарди динара у односу на план, попут једнократне уплате за коришћење фреквенција из опсега 4Г мобилне телефоније и повећане уплате дивиденди државних предузећа, Савет оцењује као привремен.
Д. У.
Откази и јавни дуг
Фискални савет указује и на то да неке од главних мера Владе за структурно умањење расхода државе у 2016. години нису дале очекиване резултате, а то се превасходно односи на рационализацију броја запослених у општој држави.С друге стране, тврде да је очекивани ниво дефицита у 2016. довољан да се заустави раст учешћа јавног дуга у БДП-у, чиме се отклања непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга.
Предвиђена макроекономска и фискална кретања до краја 2016. зауставиће даљи раст јавног дуга Србије на нивоу од 76-77 одсто БДП-а, што је незнатно смањење у односу на 2015. годину.„То је одличан резултат, имајући у виду да је остварен годину пре него што је било очекивано, и то због знатно боље наплате јавних прихода”, закључује Савет, уз опаску да је тако непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга избегнута, и упозорење да је Србија и даље презадужена земља.
