Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић каже за „Дневник“ да они то раде у складу с европским стандардима.Као посебан проблем у ДРИ-ју виде располагање имовином.– Пописи имовине нису урађени у складу са законима – наводи Сретеновић. – Евиденције су неажурне, надлежни често не знају шта све имају. Зато смо започели ревизију располагања непокретностима које су у власништву Републике Србије. Током 2015. имаћемо извештај о томе.
Мрежа за реституцији недавно је тражила извештај о попису државне имовине, а Сретеновић нагалашава да Србија, нажалост, нема централни регистар имовине.
– У последњем завршном рачуну републичког буyета видели смо да је та имовина потцењена бар 13 милијарди динара – каже он. – На основу наших ревизија видело се да то није добро. Немамо потпуну евиденцију те имовине и како се њоме располаже. Зато су приходи Републике Србије умањени. Многи објекти су издати у закуп, а он се не убира.
Стање у погледу непокретности није добро јер не постоји тај централни регистар па самим тим ни прецизна евиденција о њој. Видећемо да се то уради у срадњи с Републичким геодетски заводом и Дирекцијом за имовину. Даћемо и одговарајући рок да то ураде, а онда ћемо моћи више да кажемо о томе како се газдује том имовином и колико је то у складу са законом.
Председник Државне ревизорске институције наглаша да је њен рад регулисан у складу с стандардима који важе у Европској унији. Сви наши закони су усаглашени с поглављем 32 и од надлежних у ЕУ који прате ту област добили смо позитивну оцену.Порески обвезници су и те како заинтересовани за то како се троши њихов новац. ДРИ контролише чак 120.000 субјеката.– Окосница наше контроле је финансијско управљање – објашњава Сретеновић. – Када ту успемо да успоставимо праву контролу, моћи ћемо да кажемо да смо поставили бедем против ненаменског коришћења средстава.
Осим рада државних органа на републичком нивоу па на покрајинском и локалном, у њиховој надлежности је и контрола јавних предузећа, такође на свим нивоима. Ових дана у завршној фази су извештаји који се односе на рад „Србијашума“ и ТЕ-ТО „Никола Тесла“ у Обреновцу. Ревизија се ради на целој територији Србије, а међу предузећима која се контролишу су и „Војводинашуме“ и „Новосадски сајам“.
Сретеновић каже да ће конкретни извештаји моћи да се коментаришу када се појаве. Код свих јавних предузећа главни проблем је то што свој рад и стандарде рачуноводства и ревизије које примењују нису поставили у складу за захтевима закона.
Д. Вујошевић
