државу се поклапају. Наиме, и министар и Фискални савет Србије сматрају да су пропала државна предузећа највећи изазов Србије.
Министар Вујвовић је на конференцији Еуромонеџ у Бечу оценио да је реструктурирање проблематичних државних предузећа јак изазов за Србију у овој години. Он је рекао да очекује да се нађе решење за РТБ „Бор” и панчевачку „Азотару” и да се прекине потреба да добијају помоћ од државе, да нађу место на тржишту и привуку инвеститоре да би се развијали.
– О прекидању „пупчане врпце” између пропалих фирми и државе разговарало се и с ММФ-ом јер се ту одливају средства грађана, а предузећа се уљуљкују и не осећају потребу да се реформишу. У овој години јесте обезбеђен новац за та предузећа, али немамо допунска средства у буџету осим оних предвиђених. Веома је важно да постоји решеност да се поправи менаџмент тих фирми – оценио је Вујовић, додајући да је најлакше направити губитак, трошити енергенте и не продавати свој производ и онда се обратити буџету да то покрије.
Фискални савет Србије редовно истиче да су проблеми нереформисаних јавних и државних предузећа превелико оптерећење за јавне финансије Србије и да зато њихово решавање мора постати приоритет. У супротном, сматра то тело, трошкови буџета на та предузећа „појешће” друге остварене уштеде, а домаће финансије остаће рањиве на било који спољашњи шок.
Колико је то оптерећење значајно и опасно, наслућује се из буџета за ову годину, где се више од половине предвиђеног дефицита односи на трошкове који потичу управо од тих предузећа. Трошкови јавних и државних предузећа који падају на терет буџета и сада су велики, али прете да постану још већи пошто се проблеми у пословању, пре свега неприватизованих државних предузећа, настављају, упозорио је Фискални савет Србије.
У извештају ФСС-а напомиње се да током прошле године бројна државна предузећа нису измиривала своје обавезе за гас и струју, и наводи да само РТБ „Бор” има више од четири милијарде динара, односно 30 милиона евра дуга ЕПС-у. С друге стране, „Србијагасу” рачуне за гас нису редовно измиривали МСК, „Азотара”, „Галеника” и друга државна предузећа.
Процењујемо да је током прошле године прираст нових дугова само „Србијагасу” и ЕПС-у износио готово 20 милијарди динара, а то јесте проблем који прети да донесе нове трошкове у будућности. Фискални савет сматра да је мање лоше решење дати субвенције државним предузећима, као што је учињено с „Бором”, него гомилати њихове дугове. Трајно решење за сва неприватизована државна предузећа је приватизација или стечај. Суочавање с величином трошкова и проблема државних предузећа било би добар корак ка њиховом решавању, оценио је ФСС.
Љ. Малешевић
Нема пријаве за социјални програм
Радници пропалих државних предузећа заправо и не могу да се пријаве за социјални програм док о њима не буде донета одлука о стечају. Наиме, они се за отпремнину могу пријавити у току предстечајног поступка јер када се прогласи стечај немају право пошто се прво намирују повериоци. Тако је, рецимо, панчевачка „Петрохемија” средила своја дуговања уз помоћ државе и има Унапред припремљени план реорганизације, што значи да ће ући у контролисани стечај, али ће тада морати да уради нову систематизацију која ће донети вишак радника којима неће преостатити ништа друго него да се пријаве за социјални програм. Тим путем мораће кренути и друге пропале државне фирме, али пре тога сама држава мора да одлучи имају ли оне могућност да буду приватизоване или им је судбина стечај.
