Имају четири варијанте које им је Народна банка Србије понудила још 24. фебруара. Уколико до 1. јула ништа од тога не одаберу, наставиће да отплаћују кредит под условима под којима су и закључили уговор. Мењати или не мењати за многе од њих је хамлетовска дилема.
У Србији „швајцарске кредите“ враћа 21.000 грађа. Од тога је 18.500 поменутих зајмова осигурано код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Та институција је до сада добила 580 захтева за промену статуса. За моделе који подразумевају претварање зајма у евро определило се 155 клијената. По првом моделу везаном за евро клијентима се омогућава пет одсто повољнији курс, наставак плаћања у еврима, а све то уз продужење рока отплате до пет година. Други модел предвиђа пребацивање кредита у евро уз снижавање камате за један одсто а према уобичајнеој стопи за ту валуту, с тим што она не сме бити нижа од три процента годишње. Рок отплате може се продужити пет година.
Дужницима се, до сада, више свидело да остану у „швајцарцима“ уз смањење камте и продужење рока отплате. За те опције је до сада поднето 425 захтева. Једно решење нуди да се износ рате снизи 20 одсто током наредних 36 месеци отплате, с тим да се укупан износ плати након што се цео зајам врати, и то без камате.
Друго решење предвиђа снижење камате један одсто, али не сме бити нижа од три процента, и могућност продужења рока отплате још пет година. За ту варијанту одлучила се једна Новосађанка.
– Сматрала сам да је та опција најповољнија – каже она. – Нижа камата, па самим тим и мањи трошак, остаје нам током целог рока отплате. Рата ће самим тим бити мања, а ту је и могућност да се отплата продужи пет година.
Претварање зајма у евро би убудуће дало више извесности у отплати зајма. Целокупна привреда Србије највише је окренута еврозони. Међутим, за домаће клијенте би дуг нарастао, и то прилично.У Удружењу банкарских клијената „Ефектива“ су израчунали да је клијент који је 2008. године узео зајам од 70.000 швајцарских франака, што је тада било једнако 43.000 евра, до сада отплатио 10.000 франака. Дотични дугује 60.000 франака, али то је данас 58.000 евра. Сада далеке 2008. вредност франка је била 49 динара, а јуче је била 114,95. За муке које ови људи имају готово да не треба боља илустрација.
Из „Ефективе“ су јуче опоменули грађане да добро размисле о конверзији. Јер, ако једном одлуче, губе право да у будућности судским путем раскину тако штетан уговор или да га бар смање на реалну вредност. Осим тога, при конверзији ће имати и додатне трошкове ос неколико стотина евра за нотара, Катастар. Они посебно напомињу да се у случају конверзије у евро камата по новом обрачунава од почетка наплате зајма. То значи да се повећава удео камате у ануитету па и целе главнице.
– За грађане је најрационалније да, ако могу, врате кредит под условима и уговору по којем су га узели – каже доцент на факултету за правне и пословне стурдије „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду др Александар Васиљевић. – Уколико не могу, најбоље је да потраже опцију која им омогућава да редовно измирују обавезе.
Већина клијената нада се да ће франак у наредном периоду почети да пада. Нажалост, нема много основа за то, а Васиљевић каже да се то сигурно неће догодити ни ка краћи а ни на средњи рок.
Д. Вујошевић
Без уцена, молим!
Осим раста франка, клијенти су се у протеклом периоду сусрели и с растом камата за франак. Банке су подизање стопа објашњавале „пословном политиком“. Тако зарађен новац од пословне политике морају да врате клијентима или да га обрачунају у његову корист. Поједине куће то пристају да ураде само ако клијент изабере један до четири модела. Банке су обавезне да новац врате по одлуци НБС-а. Обрачун се никако не сме повезивати с притиском па клијентима који су на тај начин уцењени остаје да се обрате Центру НБС-а за заштиту корисника финансијских услуга.
