пошто су послодавци, као и представници државе, против повећања минималца, док се синдикати залажу за то да се он повећа. И док одлука не буде донета – а свакако ће дилема бити разрешена до 15. септембра – треба рећи да је садашњи износ минималца око 21.000 динара, а да би, уколико буде прихваћено оно што синдикати предлажу – био око 24.000 динара.
Обе суме су, без сумње, изузетно мале и готово да је немогуће да се с овим садашњим, као и потенцијално увећаним износом, прегура месец и подмире основне потребе – храна, хигијена и комунални трошкови. Ипак, изгледа да многи мисле да може јер се о тим износима преговара и извесније је да се висина зараде неће мењати него да ће бити увећана. Сигурно је да су они који су на минимлацу – а процењује се да га у Србији прима око 400.000 радника – приморани на то да смање све своје потребе, али је сасвим извесно да нити су сити, нити им је топло у становима.
Наиме, чак и ако у четворочланој породици два члана зарађују минималну плату – у кућу сваког месеца улази око 42.000 динара. Без обзира на то да ли су деца мала, па су потребне пелене, или су нешто већа па су неопходни уџбеници и све друго потребно за школу или факултет, јасно је да се с тим износом тешко или готово никако не може пребродити сваки месец и да много тога сваком члану породице недостаје. С тим износом живи се не скромно него испод тог нивоа, па се помоћ тражи где год је могуће, на пример, да се ради на више места.
Јасно је да се новцем којим се располаже мора економисати и да се укидају трошкови који нису неопходни. Ипак, неки се морају платити јер се у супротном сече струја, или стижу опомене извршитеља па је за, рецимо, стан од 45 квадратних метара за комуналне трошкове потебно око 12.000 динара. Кад се то плати, у кућном буџету остаје око 30.000 динара, а тај новац треба распоредити на 30 дана, што значи да је на располагању 1.000 динара дневно за све што је потребно – од хране до џемпера и књиге. То је могуће само у идеалним (непостојећим) условима јер је само за литар млека и векну хлеба месечно потребно око 3.600 динара. Потребно је, наравно, купити и нешто да се стави на хлеб, а рецимо 100 грама паштете је око 60 динара па је само за то потребно 1.800 динара. Сасвим је сигурно да воће није на столу сваки дан јер су банане око 140 динара, јабуке од 70 па навише, грожђе око 100 динара...
Не може се ни без поврћа, али и то мора бити скромно јер је килограм паприке око 80 динара, колико је и парадајз, купус је око 30 динара, кромпир око 50... Рачуница каже да је дневно за најскромнију трпезу, која укључује сва три оброка потебно најмање – колико кошта литар млека, векна хлеба, две паштете, килограм парадајза и кромпира, пола килограма меса. Не улазећи у то да ли је то довољно новца и хране за четворочлану породицу дневно, месечни трошак је, укључујући и воће, виши од 21.000. Уз то, четворочланој породици потребно је и нешто од средстава за хигијену – паста за зубе, шампон, сапун, детерџент за веш и суђе и још понека ситница, што кућни буџет „скраћује” још најмање око 3.000. У тој идеалној ситуацији, кад се купе храна и средства за хигијену, и преостаје новца, али је реч о свега неколико хиљада динара.
Е, те паре могу се потрошити на превоз, одећу и обућу, свеске, књиге, чоколаду, биоскоп, базен, излазак, поклон за рођендан, кафу, колаче, компјутер, поправку кварова, вожњу аутомобилом, летовање...
Д. Млађеновић
Као 39 килограма смрзнутих вишања
Колики је заправо минималац јасније је када се види колико се меса, млека, кромпира... може купити за 21.000 динара. Минимална зарада радника у Србији једнака је колични од 46,5 килограма свињског меса, или 75 килограма пилетине или око 40 килограма сланине. За те паре може се купити око 160 литара уља или 420 килограма кромпира или 260 килограма паприке. Минималац је довољан за 287 килограма шећера, или око 46 килограма сладоледа, или 39,5 килограма смрзнутих вишања...
