Економисти: Грађане чека тешка 2012.година

    "Чак и да се избори одрже у овом месецу, ми нећемо имати много бољи живот него 2011", рекао је Стаменковић износећи своју процену да ће Бруто-домаћи производ у овој години највероватније достићи свега 1,5 одсто.
    Подсећања ради, према последњој процени ММФ-а изнетој након договореног стенд бај аранжмана из предострожности, Србија би требала ову годину да заврши са привредним растом од два одсто.
    Он је навео да све то заједно са ревидираном прогнозираном стопом раста за наредну годину са три на 1,5 одсто, доводи до закључка да ће бити "створени проблеми у фискалној сфери".
    Председник Економског института Александар Влаховић такође сматра да ће 2012. године бити "јако тешка година, а каква ће бити одговорност владе, више ћемо сазнати када будемо видели буџет за 2012. годину.
    Према његовом мишљењу избори неће утицати на политику владе, а треба имати у виду и да постоје фискална ограничења која се поштују.
По његовом уверењу, једино је могуће да ће морати да се редефинише правило о учешћу јавног дуга у БДП-у земље.
    Влаховић сматра и да, упркос популистицким изјавама, мора да се коначно крене у структурне реформе јавног сектора, истицући и да простора за додатне фискалне устеде висе нема.Делимицна приватизација јавних предузећа и реформа пензионог осигурања, две су кључна потеза које је Влаховић навео.
    Шеф Мисије Међународног монетарног фонда у Србији Богдан Лисоволик оцени о је да је добро то што српска привреда има "штит, од онога што се дешава, а то је договорени програм са ММФ.
Међутим, указао је, то је само део тог штита, који чине, како екстерне резерве држве, тако и обезбеђене резерве буџета.
    Он је навео да је из искуства малих земаља, Словачке и Малте, закључио да мале земље увек имају шансу, чак и ако веће земље у њиховом окружењу бележе слабији раст.Србија има добре економске политике, може да буде таква, али то је тешко оствариво у наредној години јер нема критичне масе одговарајућих структурних реформи које би омогућиле да се то деси", оценио је Лисоволик.
    И он је као и остали саговорници изразио бојазан да постоји могућност да јавни дг пробије кључну границу од 45 одсто БДП-а, а постоје и додатни фискални ризици које може да проузрукује недавно донет Закон о јавно приватним партнерствима.Он је навео и да је програм договорен са Владом предвидео и давање права Министартву финансија да уложи вето на фискално неодговорне пројекте јавно-приваног партнерства.
    У прилог свему наведеном говоре и данас изнети подаци из најновијег броја "Маркроекономске анализе и трендови" да привредна активност опада, опада индустријска производња, а промет у трговинама је испод прошлогодишње просека.
Такође стагнира и трговински дефицит, а опао је и број запослених.  (Танјуг)