уз опаску да је претерана процена била да ће отпуштено бити чак 75.000 људи.
Објашњавајући како се дошло до тих цифара, аутори МАТ-а подсетили су да је са ММФ-ом договорено да се укупан трошак за плате смањи кроз делимично смањивање нивоа зарада, а делом кроз отпуштања у јавом сектору.
Тада је, подсећају, договорено да у наредне три године буде смањивано по пет одсто људи који раде за државу. Будући да, без јавних предузећа, јавни сектор запошљава око 500.000 запослених, дошло се до 25.000 годишње, односно укупно 75.000 до краја 2017. године.
Уредник МАТ-а Владимир Вучковић, мађутим, каже да су прве анализе показале да је ипак реално да без посла остане између 30 и 40.000 људи, јер, како примећује, и да држава отпусти 250.000 партијских кадрова, то је најпре немогуће, а онда и штетно за државу.
"То ипак нису ћате, већ и запослени у здравству, образовању, судству, полицији, одбрани", цени Вучковић.
Аутор МАТ-а Миладин Ковачевић подсетио је да је у процесу рационализације који је у току, донето неколико закона, да је најважнији закон о максималном броју запослених у јавном сектору, те да је добро што тај закон није предвидео линеарну редукцију кадрова.
"Сваки орган ће настојати да планира редукцију. Ту би требало водити рачуна и о природном одливу. Ове године ће многи који су стекли услов отићи у пензију, тако да ће се квота можда већ тако постићи а можда и бити надмашена", рекао је Ковачевић.
Према његовим речима, регистар осигураника показује да за државу ради око 650.000 људи, а највећи сегменти су здравство и образовање, са више од 130-140.000 запослених. Следе, додао је, јавна прадузећа, па комунална на локалном нивоу, затим агенције, регулаторна тела
Све је то јавни сецтор, док сама администрација запошљава око 65.000 људи, рекао је Ковачевић.
(Танјуг)
