Фискални савет: Смањење јавне потрошње лек за буџетски дефицит

Он је прецизирао да би реформа пореског система, између осталог, подразумевала и повећање пореза на додату вредност, али и смањење оптерећења рада (пореза и доприноса на зараде).

Петровић је навео да је неопходно са новом владом озбиљно фискално прилагођавање и смањење дефицита да би се зауставио раст јавног дуга, нагласивши да то не подразумева стављање акцента на реформама која би обухватиле приходну страну буџета.

"Смањивање дефицита и заустављање дуга највећим делом треба да се одвија преко смањење јавне потрошње", категоричан је Петровић.

Он је додао да се та рачуница Фискалног савета подудара са ставовима Међународног монетарног фонда (ММФ) и напомино да би ипак највећи део прилагђавања требало да обухвати смањивање јавних расхода.

И члан Фискалног савета Владимир Вучковић сматра да је потребна свеобувхатна пореска реформа али да је, свакако, не треба свести само на повећање ПДВ-а.
"Не смемо свести реформу јавног сектора и пореску реформу на повећање пореза на додату вредност. То ће, по свој прилици, бити један од корака, који ће, вероватно, наредна влада морати да размотри и примени. Али овај корак не би био оправдан и дочекан у јавности на прави начин уколико би се читава прича свела само на то", нагласио је Вучковић у изјави Танјугу.

Он је казао и да држава треба да пружи јасне доказе да је учинила све што је у њеној моћи да смањи јавне расходе.

"Држава треба да штеди на сваки могући начин. То ће значити и неке непопуларне потезе из угла државног сектора - вероватно елеминисање неких непотребних институтуција, разматрање запослености на различитим секторима државе, реформу образовања, здравства, пензијског система... Све су то кораци који треба да дају ефекат, пре свега, на дужи рок", рекао је Вучковић.

"Са друге стране, да бисмо привреди дали одређени подстрек и омогућили да дише и поред повећања ПДВ-а треба разматрати и смањено оптерећење рада. Тако би се на једној страни привреда индиректно више оптеретила кроз повећање ПДВ-а, али би јој се оставио простор за мање оптерећење инпута у производњи, пре свега рада", додао је он.

Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић каже за Танјуг да је он у групи економиста који су против повећања ПДВ-а, јер мисле да би тај потез могао да помогне само на кратак рок, али да би на дуге стазе утицао на смањење броја пореских обвезника који редовно плаћају тај порез.

Он је додао да би се након повећања пореске стопе повећао број привредника који послују у "сивој" зони, а на удару би били и већ осиромашени грађани и малопродајни објекти, јер би се повећала цена производа а и смањио промет у трговинама. 

Савић такође сматра да се решење за смањење рупе у буџету налази на расходној страни.

"Наша земља има 130 различитих агенција, које годишње потроше више од 800 милиона евра. Када би се погледало шта те агенције раде, вероватно би се закључило да нема држава пуно користи од тих агенција и да постоји простор да се направе огромне уштеде", тврди Савић и наводи да не треба изгубити из вида и да је смањење броја чиновника, један од огромних "резервоара" за редуковање трошкова.

Директорка тржишта ревизорске куће КПМГ и професор Јавних финансија и Фискалне политике на Факултету за економију, финансије и администрацију Милица Бисић изјавила је раније за Тањуг да пореску реформу не треба свести само на повећање ПДВ-а, већ на преиспитивање постојећих пореза.

"Пре било ког повећања пореза неопходно је 'претрести' постојећи Закон о порезу на додату вредност, видети где су његове резерве, пре свега кроз повећање основице, а тек онда одлучивати о увећању пореза", нагласила је Бисић.