Савет је оценио, полазећи од прошлогодишњег дефицита, који је износио 6,7 одсто БДП-а, на основу извршења јавних прихода и расхода до октобра, да трајно смањење дефицита у овој години износи 2,4 одсто БДП-а.
"То је неспорно знацајан успех у првој години фискалне консолидације", наведено је у месечном извештају Фискалног савета за октобар.
У извештају је констатовано да су највеће трајне уштеде у овој години потекле од умањења плата у јавном сектору и пензија, и то за 1,5 одсто БДП-а, што је како наводе, било и очекивано. Уштеде су, такође, последица и ефикасније наплате пореских прихода и то од 1,3 одсто БДП-а, укључујући и нове буџетске приходе од уведене акцизе на струју.
"У супротном смеру је деловало неизбежно повећање трошкова за камате за 0,4 одсто БДП-а, што је резултат неодговарајуће фискалне политике у претходних неколико година и последично снажног раста јавног дуга", наводи Фискални савет.
Дефицит је, примећује Савет, једнократно умањен за око 1,2 одсто БДП-а, а то је резултат неколико привремених цинилаца - раст непореских прихода за 0,5 одсто БДП-а, велико повлачење новца из државних предузећа, пре свега ЕПС-а, ЕМС-а и Телекома и других једнократних уплата.
Савет упозорава да ће и враћање непореских прихода на уобицајени нижи ниво деловати у смеру повећања дефицита у 2016.
Фискални савет је критиковао и "лоше" уштеде остварене по основу јавних инвестиција, од око 20 милијарди динара.
Подаци потврђују и да није отпочела предвиђена рационализација броја запослених у сектору опште државе, истиче се у извештају, а приметно је, како наводе, и кашњење у решавању статуса предузећа у приватизацији.
"То ће услед неплаћања планираних отпремнина збирно донети уштеде од 10-15 милијарди динара", пише у извештају.
Ово тело подсећа и да ће, према последњим најавама, држава до краја године преузети отплату дуга Србијагаса и измирити обавезе према војним пензионерима, што ће повецати укупне расходе за око 37 милијарди динара.
"Фискални дефицит у 2015. години ће у том слуцају износити око 160 милијарди динара или 4,1 одсто БДП-а, што је и даље знатно бољи резултат од првобитно планираног", закључак је Фискалног савета.
Јачање долара погурало јавни дуг на 76,5 одсто БДП-а
Прелиминарни подаци указују на то да је јавни дуг на крају новембра премашио 25 милијарди евра и износио је приближно 76,5 одсто БДП-а, објавио је Фискални савет Србије.
Неизвесност у погледу будућег курса монетарне политике у Европској унији и САД, довела је до новог јачања долара у односу на евро за 3,6 одсто у новембру, и последичног раста јавног дуга за око 300 милиона евра.
"Ниво задужености Србије изразито је осетљив на велике осцилације у кретању девизних курсева, услед лоше валутне структуре јавног дуга, јер је готово четири петине свих обавеза у страним валутама", констатује Савет и упозорава да ће неповољна валутна структура и у наредном периоду бити највећи ризик за кретање нивоа задуженост.
ФС подсећа да светски аналитичари не искључују могућност изједначавања вредности америчког долара и евра у следећих неколико месеци, те констатује да ако се ова предвиђања остваре, само по том основу, дуг опште државе повећао би се за око 500 милиона евра.
У извештају за октобар пише и да је јавни дуг на крају октобра износио приближно 24,75 милијарди динара, што је 75,4 одсто БДП-а.
Будући да је трећина свих обавеза државе у доларима, у извештају се наводи да би јачање америчке валуте условило повећање јавног дуга за око 200 милиона евра.
"У смеру смањења укупне задужености државе деловала је отплата доспелих гарантованих кредита предузећа у државном власништву у износу од готово 60 милиона евра, од чега се око 15 милиона односи на активиране гаранције, пре свега Железаре Смедерево и Железница Србије, чије је плаћање преузела држава", пише у извештају.
Дефицит буџета Републике у новембру 300 милиона динара
Фискални савет Србије процењује, на основу прелиминарних показатеља о извршењу прихода и расхода, да дефицит буџета Републике у новембру ове године износи око 300 милиона динара, што је осетно мање у поређењу са истим месецом прошле године.
"Међутим, за сада располажемо само подацима о извршењу буџета Републике у ужем смислу, што се у октобру показало као недовољно поуздан индикатор општих фискалних кретања", наводи се у данас објављеном Месечном извештају Фискалног савета о фискалним кретањима у октобру 2015.
Из Савета поручују да, када се укључе пројектни зајмови, који обично расту у новембру и децембру, и фискални резултат осталих нивоа власти, који ће бити на располагању крајем децембра, постоји реална могућност да дефицит опште државе у новембру буде знатно већи од минуса у републичком буџету.
У октобру је забележен дефицит опште државе од 12 милијарди динара, наводи се у публикацији и додаје да је то за 8,0 милијарди динара лошији фискални резултат у односу на исти месец прошле године.
Фискални савет, такође, предочава да дефицит буџета о коме се у јавности најчешће говори, представља заправо дефицит буџета Републике у ужем смислу, који је у октобру износио 3,5 милијарди динара.
"Права мера октобарског дефицита државе (12 млрд динара) обухвата капиталне расходе који се финансирају из пројектних зајмова и фискалне резултате локалне самоуправе, фондова обавезног социјалног осигурања и јавних предузећа "Путеви Србије" и "Коридори Србије", и стога је готово четири пута већи од републичког дефицита", додаје се даље.
Међугодишњи раст октобарског дефицита је, према оцени Савета, последица нешто слабије наплате јавних прихода (за око 2,0 милијарде динара) и осетног повећања јавних расхода (за око 6,0 милијарди динара).
"Пад укупних прихода оцењујемо као привремен, и објашњава се изостанком друге уплате октобарских акциза, која је, због чињенице да је последњи дан у месецу био нерадан, извршена у новембру. С друге стране, бележимо повећање расхода за субвенције, јавне инвестиције и социјалну заштиту (збирно за 12 милијарди динара), чиме су више него неутралисане остварене уштеде по основу смањења плата и пензија (око 6,0 милијарди динара", наводи се у Извештају Фискалног савета.
