"Гаспрому" упала кашика у нашу нафту

недовољну контролу увоза деривата, чак и низак водостај Дунава, профити се остварују. Упркос томе што је, како кажу готово сви учесници на домаћем нафтном тржишту, промет опао, великих промена нема, бензинске пумпе не само да се нису угасиле већ се и отварају нове.

Тако је Нафтна индустрија Србије, која је у већинском власништву руског "Гаспрома", по речима директора за економију, финансије и рачуноводство НИС-а Алексеја Урусова, у првих девет месеци ове године остварила профит од 27,1 милијарди динара, што је око 270 милиона евра. Како је рекао, профит компаније, без добити по основу курсних разлика, износио је 22,7 милијарде динара, што је 71 посто више него у истом периоду прошле године. 

Неколико је разлога што је НИС постигао такав резултат: Урсов је указао на то да је раст добити остварен захваљујући већој цени нафте на светском тржишту, повећању производње домаће нафте и гаса од 26 посто и већој ефикасности у пословању. Дакле, услови на тржишту, али и рационализација рада, погодују успеху пословања, а несумњиво је да, будући да су услови на тржишту једнаки за све, успех остварују и други учесници на домаћем нафтном тржишту. Јер сасвим је сигурно да и други нафташи, не само НИС, раде рационално.

А услови на тржишту, да подсетимо, од почетка ове године су другачији него раније јер је нафтно тржиште либерализовано, дозвољен је увоз деривата и цена горива више није под контролом државе. Пре него што се то десило, најављивано је да ће либерализација довести до позитивних промена, пре свега снижења цене горива, као и да ће се значајно повећати квалитет деривата на пумпама. И док је квалитет, сигурно је, виши јер је увозно гориво бољег квалитета и има ознаку евро, с ценама је сасвим друга прича јер литар, углавном, иде навише. Разлог за то су, указују нафташи, све већи издаци (поред високих акциза и курсних разлика, државне и локалне таксе, транспортни трошкови, недостатак складишта), који се одражавају и на цену литра. Тако је литар горива у Србији међу најскупљим региону, јер кошта између 1,30 и 1,40 евро, те би се по томе могло рећи да је наша земља међу развијенијим у Европи. А није.

Управо честе промене цене горива (навише) разлог су и што су из Владе Србије упозорили на то да су незадовољни ценовном политиком и да се не виде ефекти отварања нафтног тржишта. Указано је на тода ће се убудуће реаговати на поскупљења, а као једна од могућности се, незванично, помиње увођење неке врсте пореза на екстрапрофит. Саветник премијера за енергетику Петар Шкундрић је тим поводом изјавио да је тачно да се у датим околностима остварују и екстрапрофити и да држава у таквим ситуацијама има право да предузме одређене активности према онима који се понашају као екстрапрофитери.

Да ли ће и заиста бити предузети неки кораци да се спречи даљи раст цене горива, уведе већа контрола увоза деривата и тиме буде јасније шта се и како увози, а потом и сипа у резервоар, и где се слива евентуална екстразарада, видеће се. До тада ће потрошачи на бензинским пумпама плаћати високе цене горива.

Д. Млађеновић

Производња с истих поља већа

Занимљиво је да је НИС повећао производњу нафте и гаса за чак четвртину у односу на раније. Проценат је висок, а нафтна и гасна поља иста као и раније. Није на одмет запитати се зашто држава, која је донедавно била једини власник НИС-а и управљала домаћом нафтном компанијом, није урадила нешто слично? Наравно, добро је што то сада чини НИС, чији је већински власник "Гаспромњефт" јер поседује 51 посто акција ове компаније, јер то сведочи да је могуће, а могуће је и ефикасније пословање.