а као резултат регион као целина расте.
Последња процена Светске банке за ову годину је да ће раст износити 1,8 одсто БДП-а, што је и објављено у регионалном извештају те институције.
На Западном Балкану, објашњава Голдстин, свих шест земаља расту позитивно, и то је контрасту у односу на 2014. када је Србија имала утицај катастрофалних поплава.
"Оно што је још важније, јесте да је опоравак приметан и када је реч о типу раста који видимо у региону. Кад је криза дошла, већи део раста је последица потрошње коју је подржао висок ниво дознака и други упливи капитала. Током кризе то је постало неодрживо, па није било могуће остварити раст на такав начин. А за одрживији и бржи раст, све земље Западног Балкана морају да се пребаце на раст заснован на инвестицијама и извозу", прецизирала је Голдстин у изјави Танјугу.
Веома добра вест је и то, додаје она, наводећи и Србију као пример, што расту и приватне инвестиције, у односу на јавне.
"И један и други тип инвестиција је важан за будућност како би Србија имала одржив раст заснован на извозу који стиже на много веће тржиште", рекла је додајући међутим, да би приватан сектор у Србији требало да буде продуктивнији, а то захтева дубљу имплементацију реформи.
Већина земаља региона би, како је навела, требало да се фокусира на унапређење инвестиционе климе, отклањање баријера за запошљавање...
Кад је реч о самој држави, додаје она, величина јавног сектора је неодговарајућа, а ту је и проблем неефикасности, као и фокусирање на унапређење услуга тог сектора, како би се сви ресурси искористили на најбољи начин.
"Зато, имате агенду за реформе, које морате да наставите. Код вас је већ у току макрофискална и структурна реформа и морате да идете дубље у то, како бисте осигурали даљи раст и то одржив", закључила је Голдстин.
(Танјуг)
