Грађани јурнули на шалтере пореске управе

колико новца дугују овим органима, а поменута сума гарнирана је и затезном каматом.
 Последице смо могли видети на улици: пред филијалама Пореске управе Србије су редови, а у Новом Саду су у неколико наврата били приморани и на то да закључавају шалтер салу јер је било тешко одолети налету обвезника. Слично је и у другим градовима.

О чему се заправо ради о откуд сада све то?

– На адресе обвезника послали смо обавештење о дугу а да бисмо их подсетили на обавезе које имају, укупно смо проследили 260.000 таквих докумената у целој Војводини – објашњава Директор регионалног центра "Нови Сад" Пореске управе Србије Зоран Радоман (ово тело покрива целу Покрајину). – Обавштење није обавезујући акт, односно након њега не следи извршење. Тек када обвезник добије опомену па решње о извршењу, знаће да смо покренули принудну наплату. Да подвучем још једном: ова прва опомена није обавезујућа, тако да странке имају бар три седмице да то реше. Могуће је да у обавештењима има грешака а све то може се исправити пре него што стварно доносемо решење и потом покренемо поступак о принудној наплати. Времена има па нема разлога да се пред нашим филијалама праве редови. Сви ће стићи да добију објашњење и тачно сазнају да ли имају дуг, по којем основу и колики је.

Осим нервозним грађанима који су окупирали филијале Пореске управе Србије у Војводини, није лако било ни власницима рачуноводствених агенција. Предузеници који су добили писмо од порезника прво су дошли код њих. А тамо с пореским обавештењима о стању дуга већ имају искуства.

У Удружењу власника рачуноводствених агенција – УВРА сећају се да су таква обавештења порезници слали и лане, у децембру. Они највише примедби имају на штуре информације у обавештењима. Ту се не види када је дуг настао па се дешавало да се обавештења односе на дуговања која су давно застарела или су већ плаћена. Посебне тешкоће у Новом Саду предстваља то што се до тачних података може доћи само листајући претходне податке. А тај листинг је могуће обавити на само једном шалтеру, упркос томе што су порезници ојачали ову службу с више радника.

Пре неколико година у Удружењу су радили анализу везану за пореске опомене. Од 300 случајева само пет одсто је било оправдано, остали су опомињани због грешака администрације. Стога се питају зашто грађани и предузетници не буду обавештавани тако ревносно и када имају преплату на рачуну. Ту им се необрачунава камата у њихову корист, а враћање новца скопчано је с компликованом административном процедуром.

Д. Вујошевић        

Против стреса...

Поставља се и питање које је решење против пореског стреса у виду опомене? Наравно да је неопходно да порезници ажурирају податке, што не би требало да представља проблем, затим да обвезници редовно измирују обавезе. То је у њиховом интересу: ако се порез већ мора платити и постоји затезна камата, боље на време ако се може.