немају никакве везе, готово све очи су управљене према надлежном Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине”, као првој линији одбране. Тим пре што метеоролози у данима пред нама најављују обилније падавине, које би врло лако могле драматично погоршати ситуацију.
Како кажу у том предузећу, током прошле године у одржавање система за одводњавање из Фонда за воде АПВ уложено је 920 милиона динара, док је у уређење каналске мреже у истој функцији из пара прикупљених кроз суфинансирање локалних самоуправа и Покрајинског секретаријата за пољопривреду из Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у покрајини уложено 517,5 милиона динара.
Но, нико званично не жели да прича о ономе што уједно већ годинама представља проблем када је одводњавање војвођанских ораница у питању: слабом пуњењу Фонда за воде АП Војводине, и то пре свега због неусаглашеног начина на који се тај новац прикупља. Наиме, док привредним субјектима саме „Воде Војводине“ обрачунавају накнаду за одводњавање, физичким лицима, односно војвођанским паорима, решења о висини накнаде би требало да шаље Пореска управа, што она у последњих неколико година није учинила. Тако паори нису добили решења за 2011, 2012. и 2014. годину, па ако се има у виду да се, по подацима саме ПУ, годишњи разрез за те намене креће око 1,1 милијарде динара, лако је израчунати да је мањак у каси из које би требало финансирати радове на одводњавању вода преко три милијарде. Мада нико из ЈВП „Воде Војводине“ или Пореске управе то не жели да потврди, томе је „кумовала” и својевремена одлука републичких власти да сељаке, због суше, ослободе годишње накнаде за одводњавање за 2011. и 2012. али се при томе није обезбедио други, стабилнији извор финансирања неопходних годишњих радова на одржавању и ревитализацији система за одводњавање.
Ситуација с обезбеђивањем новца наплатом накнаде за одводњавање нешто је боља код привредних субјеката. Наиме, годишњи разрез у тој категорији обвезника тог намета је 2013. године био 795 милиона динара, што је сума коју је те и прошле године ЈВП „Воде Војводине” и успело да наплати.
У ишчекивању да се модел прикупљања новца коначно стабилизује, како кажу у ЈВП „Воде Војводине”, у овогодишње радове на одржавању система за одводњавање планирано је да се уложи равно милијарда динара из Фонда за воде АПВ, док би заједничка средства покрајине и локалних самоуправа намењена уређењу каналске мреже дуге више од 21.000 километара за одводњавање из Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији АПВ требало да буду дуплирана, односно да пређу, такође милијарду динара, од чега је само за наставак изградње започетих регионалних система за наводњавање предвиђено 175 милиона.
Како кажу у том предузећу, након поплаве из 2005. и изузетно тешке одбране од поплава и следеће, 2006. године, у АП Војводини реконструисан је део заштитних објеката за одбрану од поплава тако да готово сви објекти сада штите брањено подручје од такозване велике воде, која се јавља једном у 100 година. Радило се на готово свим водотоцима у покрајини, Дунаву, Тиси, Сави, Босуту, банатским водотоцима, Хидросистему ДТД, а највише пара је уложено у надвишење и стабилизацију одбрамбене линије града Новог Сада – око 430 милиона динара, затим у реконструкцију и стабилизацију леве и десне обале Тисе, низводно од Жабаљског моста (око 1,7 милијарда) и у реконструкцију тамишких насипа – 434 милиона динара.
М. Миљеновић
Борба на 60.000 хектара
Одбрана од поплава од унутрашњих вода на појединим локацијама у Војводини спроводи се већ око месец дана. Тренутно је одбраном од поплава обухваћено око 60.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега се највећи део налази у Банату. Од тих површина, око 40 процената је превлажено земљиште, док је око 7 процената или око 4.000 хектара под водом. Реч је углавном о ритском земљишту, парцелама поред великих река, микродепересијама или слатинама, саопштиле су јуче „Воде Војводине„.
