И Развојна банка Вoјводине тражи помоћ државе

 За помоћ су се јавиле Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд. Извесно је да без помоћи неће моћи ни Агробанка, у коју је Народна банка Србије крајем 2011. увела увела принудну управу.

За ову намену Влада Србије је предвидела 300 милиона евра. Државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић недавно је објаснио да ће се поменута сума обезбедити емисијом обвезница. Држава ће тако докапитализовати, откупити или преузети ненаплатива потраживања банака које се обрате за помоћ. Овакве емисије обвезница не иду преко буџета па ни ММФ неће имати примедби. Сама сума ће утицати на јавни дуг, али не значајно јер није велика. Сличан модел помоћи банкама већ су примениле Турска, Мађарска и Хрватска.  

Привредна банка Београд затражила је помоћ од 20 милиона евра. За износ те суме држава Србија требала би да постане акционар у тој кући.

За нас је, наравно, најзанимљивија ова са седиштем у Покрајини. Развојна банка Војводине обратила се за помоћ због старих ненаплативих потраживања још из периода Металс банке. Током ове седмице Радна група ће размотрити захтев. Следећи корак је НБС: уколико он каже да Развојна испуњава услове, преговори би могли почети.

На Скупштини акционара Развојне банке Војводине, одржаној 3. фебруара, донета је одлука да се одобри листа дужника и износи лоше активе та да се то пренесе на Агенцију за осигурање депозита.

Што се тиче помоћи, за сада се код Развојне помиње сума од 40 милиона евра, а колика ће бити – остаје да се види.

Када дође до докапитализације, акционари остају без дела власништва. За откуп или преузимање ненаплативих потраживања банка мора држави дати у залог акције и омогућити контролу, односно дати „златну акцију„. Ненаплативим потраживањима наставља да управља Агенција за осигурање депозита.

Што се тиче власничке структуре Развојне банке Војводине, 58,78 одсто акција припада Покрајини, односно Влади Војводине, а 9,75 ДДОР-у „Нови Сад”, делу групе „Фондијарија САИ„. То су највећи акционари. Хоће ли се ускоро и држава Србија уписати као власник, остаје да се види. Тек, у самој банци кажу да то није једини модел када је овај вид помоћи у питању. Који ће се модел наћи као прихватљив, сазнаће се у седмицама које долазе.

А колико ће све ово помоћи да се консолидује банкарски систем у Србији, остаје да се види.

О томе економски стручњак др Синиша Остојић каже:

– Све то је добро конципирано и помоћи ће банкама на кратак рок да избегну кризу ликвидности – сматра саговорник. – Али главно питање је шта урадити да опет не дођу у исту или сличну ситуацију? Приликом процене ризика код одобравања кредита оне ће морати да поступају ригорозније. То значи да ће зајмова бити мање и под неповољнијим условима. Нажалост, то привреди не одговара јер успорава развој. Међутим, у овом тренутку, када имамо кризу ликвидности, не може се поступити другачије.

Другим речима, банке које буду добро управљале ризицима избећи ће тешкоће које имају поменуте три. Оне које то не успеју, мораће да се обрате Радној групи. Занимљиво је да су многи, још када је први талас кризе захватио свет и Европску унију, стрепели од тога шта ће се десити с банкама основаним страним капиталом код нас. А помоћ су затражиле баш оне у којима је домаћи капитал доминантан.

Д. Вујошевић

На продају АИК банка, Кроација осигурање...

У нашем региону у овом тренутку је прилично добра понуда за продају и целих банака и удела. Тако грчка АТЕ банка продаје 20,3 одсто учешћа у нашој АИК банци. Посао би требало да се оконча до краја године а овај пакет процењује се на 30 милиона евра. Сем њих, у овој банци удео од 6,07 одсто има и Уникредит банка. АТЕ продаје и своју кућу у Румунији.

Нова хрватска влада одлучила је да оконча приватизацију тамошњег финансијског сектора. Купце ће тражити за Кроација осигурање и Хрватску поштанску банку.