Међутим, у Нафтној индустрији Србије тврде да обим производње нафте у нашој земљи заправо опада и то илуструју податком да је за првих девет месеци прошле године за један одсто мањи него у истом периоду 2013.
Није, иначе, на одмет рећи да је од половине прошле године цена нафте у паду, те да је и поред постепеног опоравка тржишта – јер последњих неколико недеља цена иде на више – она далеко нижа него у јуну прошле године, када је пад цене “црног злата” започео. Наиме, тада је барел “брента” коштао око 110 долара, у петак је коштао око 61 долар, а почетком ове године иста количина је била десетак долара јефтинија.
Ниску цену нафте на дужи рок могу да прате углавном само највећи произвођачи, а што се тиче наше земље, НИС је једини који се бави истраживањем и производњом нафте и гаса, као и геотермалне енергије.
У овој компанији наглашавају да већина њихових нафтних налазишта јесте на територији Србије, али да се ради и у региону, односно Босни и Херцеговини, Мађарској и Румунији, где се изводе истражни радови.
У сваком случају, од како је “Гаспромњефт” постао већински власник НИС-а значајно су порасла улагања у истраживање нафте и гаса. Из ове компаније кажу да је од 2009. до сада у истраживања нафтно-гасних резерви уложено више од 77 милијарди динара, а захваљујући томе у последњих шест година резерве нафте и гаса у Србији скоро да су удвостручене. У истом периоду, НИС је уплатио у буyет Србије више од 11 милијарди динара.
Добрила Млађеновић
