технологија за период 2017–2020. године, коју је пре неколико дана усвојила Влада Србије. Извозни приходи од ИТ услуга су од 2008. до 2015. године утростручени, а приходи од компјутерских услуга повећани су четири пута.
Потребно је искористити производне и извозне капацитете за даљи допринос српске привреде кроз побољшање услова пословања домаћих ИТ компанија, подстицање оснивања нових ИТ предузећа и производње сопствених производа и на томе ће Влада Србије радити у наредне три године. Процена је да би се у Србији до 2020. године могло отворити од 50.000 до 100.000 нових радних места у сектору информационих технологија, али да постоји велики недостатак ИТ стручних кадрова. Због тога је неопходно улагање и подршка развоју ИТ кадрова да би се искористиле могућности за запошљавање.
Данас у Србији у ИТ индустрији послује близу 2.000 предузећа, а број запослених дуплиран је с 10.000, колико је било 2006, на 20.000. Такође, дуплиран је и пословни приход на више од 1,5 милијарду евра. Годишње се оснива 200 ИТ фирми. Просечна ИТ фирма има мање од десет радника и годишњи приход по запосленом је 80.000 евра, а најуспешнија је програмерска делатност.
По подацима Привредне коморе Србије за прошлу годину, Србија улаже 62 евра по становнику у ИТ индустрију, што је на нивоу Бугарске и Румуније. Поређења ради, Хрватска улаже 200 евра по становнику, док је просек у Европској унији 800 евра. Светски економски форум изнео је податак да је Србија у врху земаља из којих највише одлазе стручњаци управо из ИТ области, као и из области електротехнике, машинства и медицине.
У Стратегији за наредне три године, коју је Влада усвојила, најављује се већа подршка за ИТ предузетништво и старт-ап пројекте, подстицајна пореска политика, подршка наступу на страним тржиштима, унапређење правног оквира и кадровских потенцијала и промоција српске индустрије информационих технологија. Подршка развоју старт-ап еко-система, као једна од првих мера, има за циљ удруживање, било као ИТ кластери, хабови или технолошки инкубатори да би се повећала њихова способност да подрже оснивање и убрзани развој већег броја нових привредних субјеката у области ИТ-а. Држава ће обезбедити финансијску подршку технолошким инкубаторима. Технолошки паркови изграђени у Београду и Новом Саду, новцем Европске инвестиционе банке, а очекује се изградња и у Нишу. Они у свом делу треба да имају део адаптиран и стављен на располагање технолошким инкубаторима и ИТ кластерима и заједничке радне просторе под бенефицираним условима закупа.
Држава ће и порески подстицати улагање у истраживање и развој. У наредном периоду размотриће се потреба за изменама пореске политике чија би сврха била подстицај развоја ИТ сектора. Узеће се у обзир услови који постоје у другим земљама чија пореска политика доприноси да ИТ компаније своје пословање базирају у својим државама, а не у неким страним. Држава ће покривати трошкове наступа наших ИТ компанија на иностраним тржиштима, а посебна подршка биће изражена у примени информациционих технологија у процесу модернизације пословања у свим привредним гранама.
Љ. Малешевић
Више квоте за упис студената
Број стручњака информатичких и сродних профила је дугорочно главни лимитирајући фактор укупног развоја ИТ индустрије у Србији па ће се без одлагања предузети мере, како у области формалног образовања, тако и путем доквалификација, преквалификација и континуираног учења да би се убрзао тренд повећања броја ИТ стручњака. Због тога ће се омогућити подстицање повећања броја студената који се фирнансирају из буyета у области ИТ на високошколским установама, али ће се додатно улагати у области информатичког образовања и у средње школе и гимназије. Радиће се и доквалификацији, преквалификацији и квалификацији незапослених за чијом профилом не постоји интересовање на тржишту рада.
