али да већи део посла тек следи. Оно што Србија мора да уради 2016. и 2017. године биће далеко теже и болније, али ће уједно оличавати суштинско опредељење Влада Србије за реформе.
По оцени Владимира Вучковића, члана Фискалног савета, следећа година биће кључна за Србију, а уколико жели да и 2016. оствари дефицит од четири одсто БДП-а, што је блиско овогодишњем, мораће више да се потруди него 2015. године, и да „када закуцају губиташи, не отвори врата“.
- Реформе у јавним предузећима су почеле, али у пракси се није много одмакло, и питање је шта ако, на пример, „Ресавица“ или РТБ Бор покуцају на врата и кажу: „Ми гасимо производњу ако не добијемо субвенције“. Питање је хоће ли Влада успети да одоли таквим притисцима. Уколико не буде одолела, биће угрожен споразум са ММФ-ом и због тога су државна предузећа највећи изазов за даљи наставак реформи. Поред тога, планирана рационализација у јавном сектору, тачније отпуштања, морају да се десе у наредној години, јер се неће ствари саме решити природним одливом - објаснио је Вучковић.
Слично је поручио и Тони Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији, истакавши да све што је урађено ове године пропада ако се не среде јавна и државна предузећа чија је приватизација одложена до маја наредне године. Шеф Канцеларије ММФ-а у Београду Ким Дехе додао је да у „Србији сваке године откријете неки скелет у орману у виду заосталог дуга за који нисте знали, што је материјализација фискалног ризика“. Упозорава да уколико изостану озбиљне реформе и добри резултати једина алтернатива може бити повећање ПДВ-а.
Са свим овим оценама слаже се и економиста Саша Ђоговић, који за наш лист објашњава да праве економске реформе тек следе, а да је ове године Србија само трасирала добар пут за њихово спровођење. Да би успела у започетим реформама, тврди, Србија “мора да савлада много црних тачака и лакат кривина” које је чекају већ наредне, 2016. године.
- Србија је добро трасирала пут спровођења реформи, али оно што је до сада пређено, уз замерке које су се чуле, може већ догодине бити доведено у питање, ако се не почне са дубљим и болнијим резовима у погледу приватизације предузећа у реструктуирању, решавања питања јавних предузећа и рационализације јавног сектора. Неспорно је да су одређени помаци направљени, буyетски дефицит јесте нижи од планираног, али остаје питање његове одрживости. Та одрживост управо зависи од тога како ће се решити судбина предузећа у реструктурирању, како ће тећи практично решавање трансформације управљања и реорганизације јавних предузећа.
Питање је да ли ће Влада у случају да нека од тих предузећа покуцају на њена врата и затраже новац, субвенције или давање гаранција за кредите – реаговати. Уколико се промовише тржишно привређивање Влада треба да буде нема на такве захтеве, јер то не само да би угрозило споразум са ММФ-ом, већ би буyетски дефицит учинило неодрживим - оцењује Ђоговић.
Наш саговорник наглашава да су много захтевније реформе које следе 2016. и 2017. године од оних које су биле само увод у њих, односно спровођене ове године. Много ће теже бити решити судбину преосталих и јавних предузећа, него што је било ове године увођење мера штедња. Јер, много компликованије је одлучивати ко ће остатити на тржишној сцени, а ко не, рационализовати јавни сектор.
- Пракса давања субвенција, државне помоћи или гаранција за које се држава задуживала мора бити прекинута. Уколико јавна предузећа нису у стању да сама послују и опстану на тржишту морају се реорганизовати и почети да привређују, а не да живе на грбачи свих грађана Србије. Свако одлагање даљих реформи довело би до новог стезања каиша свих грађана, погоршало би пословну климу у држави и тешко да би се назирао излазак из кризе. Црне тачке, а то јавна предузећа и предузећа у реструктуирању јесу, морају се решавати. Постоји доста лакат кривина у којима Влада Србије може, ако попусти, склизнути и поништити све оно што је до сада урадила. Те лакат кривине морају се превазићи и успшено прећи у наредне две године и тек након тога може причати о завршеним реформама које јесу добар темељ за даљи економски опоравак Србије - каже Ђоговић.
Сасвим је извесно да ће бити отпора реформама које следе, а које се јасно морају видети из буyета за 2016. годину, и то није никакво изненађење нити нешто што се није дало предвидети, додаје Ђоговић. По њему логично је да се реформама противе запослени у јавним предузећима и јавном сектору, јер је јасно да ту има вишка запослених, а у исто време се поставља питање колико је квалификациона структура запослених добра да би се ишло у даље суштинске реформе.
- Онда када јавна предузећа буду рационализована и трансформисана, када их буде водио професионални менаyмент који ће знати да се бори на тржишту, биће важна и квалификациона структура и број запослених. Значиће то да више јавна предузећа неће бити социјалне установе и уточиште за партијске кадрове, већ за оне који имају с чим на тржиште и који знају како се на њему послује и зарађује. Кроз отпремнине држава треба да амортизује предстојеће отказе, а у исто време они који остану без посла морају гледати да дођу до новог, а не да седе и чекају да им га неко да. Отпремнине из транзиционог фонда морају се искористити на прави начин и оживети предузетнички дух код вишка запослених, а они који данас имају неку њиву на селу морају јој се окренути и почети од ње да обезбеђују егзистенцију.
Дакле, свако мора да преузме свој део терета болних реформи. Држава мора да одстрани болесно ткиво, као и вишак у јавном сектору, и да улаже у здраво и социјално одговорно друштво, како би збринула вишак запослених. Тек када то уради може се надати бољитку целог друштва. Ако се већ наредне године застане на добро започетом путу, онда нам неће бити боље и наставићемо да пропадамо кроз рупу без дна - закључује Ђоговић.
Љубинка Малешевић
Реформе никада нису популарне
Одрживост реформског капацитета ове власти зависи не само од њених најава да ће спровести реформе већ и од праксе у којој се мора показати одлучност да савлада све црне тачке, наглашава Ђоговић, додајући да популарност не сме ни једног тренутка бити мера наставка или заустављања пута на који се добро закорачило.
- Свако застајање на путу доводи у питање чак и одржавање садашњег буyетског дефицита, и онда су све приче о томе да ће он 2016. године бити још мањи, беспредметне. Неће бити проблем ни конципирање буyета за 2016, али хоће његова реализација ако се подлегне притисцима јавних предузећа и запосленима у њима. То би подрило реформе и непланирано додатно терет превалило на грађане Србије, а то Влада Србије не би смела дозволити. Зато само од њене истрајности на овом задатом путу зависи успех започетих реформи. То да ће бити непопуларна и да ће бити мало оних који заправо подржавају реформе, које никада нису ни популарне нити политички профитабилне, није ништа ново и свакако није разлог да се од њих одустане. Јер, ако се сада на утрасираном путу стане и одустане, онда ће се ова држава на њему заглавити и срушиће се све оно што је ове године урађено - закључује Ђоговић.
