Јавни дуг изнад законске границе и расте

С обзиром да ће дуг наставити да расте у овој и наредним годинама, ФС
сматра да је Влада Србије дужна да усвоји програм за смањење јавног дуга већ приликом ребаланса буџета Републике за 2012. годину, саопштио је савет.
У кратком року је неопходно донети мере којима ће се значајно успорити, а потом и зауставити тренд раста јавног дуга, у противном постоји опасност да инвеститори врло брзо изгубе поверење у одрживост јавних финансија у Србији, упозорио је савет.
Како је истакнуто, у 2011. години нарушено је фискално правило о висини јавног дуга,што је за јавне финансије најопасније, и није у потпуности испоштовано правило о дефициту.
Не само да је прекорачена законска граница од 45 одсто БДП-а, већ ће јавни дуг наставити да расте и у средњем року уколико се не донесу мере фискалне консолидације, наводи се у саопшатењу ФС и додаје да је испоштовано посебно правило о индексацији пензија и зарада.
Дефицит опште државе у 2011. је био за пет милијарди динара већи од оног који прописују фискална правила. Стварни проблем ипак није мање повећање дефицита, већ успостављање негативних трендова и одлагање појединих обавеза за 2012. годину.
Имајући то у виду ФС процењује да ће ове године бити неопходно додатно прилагођавање за око један одсто БДП-а, како би се испунио циљани дефицит од 4,25 одсто БДП-а.
Према подацима Министарства финансија, јавни дуг је на крају децембра достигао 45,1 одсто БДП-а. На то треба додати и негарантовани дуг локалне самоуправе од 1,4 одсто БДП-а, па је укупна висина износила 46,4 одсто БДП-а, а стварна је вероватно још виша, будући да постоје нагомилане доцње појединих буџетских корисника.
Будући да ће и за враћање тих доцњи бити потребно задуживање, стварни јавни дуг је већ на крају 2011. године вероватно премашио 47 одсто БДП-а, објашњено је у саопштењу.
Анализа указује да ће он наставити да расте, па би и уз смањење фискалног дефицита у средњем року достигао ниво од око 55 одсто БДП-а, што би са пристизањем обавеза по основу реституције, у 2015. вероватно премашило чак и мастришки критеријум од 60 одсто БДП-а, па његово смањене неће бити могуће пре 2016. године.
ФС је оценио да правило о висини дефицита није у потпуности испоштовано будући да је дефицит опште државе био незнатно виши од планираног (за пет милијарди динара), па је износио 4,7 уместо 4,5 одсто БДП. До благог прекорачења дошло је због мањег прилива јавних прихода од планираног, а не услед повећања укупних јавних расхода.
Анализа указује на посебно забрињавајући податак да је на нивоу локалне самоуправе направљен већи дефицит од планираног (16 милијарди динара уместо 12 милијарди), иако су крајем године локалној самуправи повећани приходи за осам милијарди динара.
ФС оцењује да прекорачење фискалног дефицита прошле године није велико, али да негативни трендови указују, да ће бити врло тешко остварити планирани фискални дефицит у овој години од 152 милијарде динара, или 4,25 одсто БДП-а, због цега је неопходно додатно буџетско прилагођавање око један одсто БДП-а.

(Танјуг)