Камата нам три пута већа него у комшилуку

Подоста запослених грађана Србије успева да сваког месеца састави крај с крајем захваљујући позајмици по текућем рачуну. Та позајмица клијенте у Србији не кошта ништа

или плаћају највећу могућу камату у Европи. Јер, поједине банке, попут Креди агрикол и АИК, имају акције па они који отворе код њих нов текући рачун добијају до краја године ту позајмицу без камате. Што се тиче старих клијената, њима остаје њихова мука. Јер, камате на поменуту позајмицу у просеку у земљама Европске уније износе 7,92 одсто а код нас је просек 33 процента. То задужење је знатно повољније чак и у Хрватској и Босни, где камата на минус износи десет одсто. Још ће горе проћи грађани који пређу границу дозвољеног прекорачења и потроше оно што им банка није дозволила. Затезне камате на недозвољено прекорачење су астрономске и крећу се до чак 42 процента. У окружењу су од 12 до највише 15 одсто.

Шансе да те камате у Србији клизну наниже нису велике. А тек би јача конкуренција могла смањити стопе.

У Србији је, по подацима Удружења банака Србије и Кредитног бироа за април, у недозвољеном минусу 262.697 рачуна. Вероватно нешто мање корисника јер код нас грађани имају и по два рачуна. Иначе, такође по априлским подацима, грађанима је укупно за 6.947.620 рачуна дозвољно прекорачење од 45,66 милијарди динара. Учешће доцње је 9,7 одсто и расте, а концем 2014. било је 8,4 одсто па је сасвим видљиво да обавезе за тај кредит све теже сервисирамо. Што ће рећи да је сваког месеца све више оних који прелазе у неодобрену зону.

Зашто су у Србији стопе највеће? Одговор готово да већ и врапци  знају – ми смо земља високог ризика. Пре неколико година помињала се и висока каматна стопа и инфлација. Обе су у међувремену пале, али је, изгледа, ризик појео све.

– Мислим да код те позјамице, као и код других усталом, грађани плаћају цех нерационалном пословању банака и томе да се конкуреција на овом тржишту још није разиграла – каже међународни консултант Милан Ковачевић. – У односу на кредитну активност, још је превелик број пословних јединица банака. Што се тиче ризика – па зашто су уопште те све банке основане страним капиталом долазиле код нас и отварале своје нове куће и давале зајмове када смо ми већ тако ризична земља? Мислим да овде, упркос присуству приличног броја банака, још увек нема праве конкуренције. Тек када се она буде разиграла, биће у понуди и нижих камата за све позајмице, па и за минусе. Надлежни би баш требало да подстичу тржишну утакмицу на овом плану. Без тога, и даље ћемо по камата бити европски рекордери.

Д. Вујошевић

Што краће у црвеном
Грађанима који би да прођу јефтиније остаје само да минус користе онако како им стручњаци већ више од деценије саветују.

То значи да сума буде што мања а да време проведено у минусу буде што краће, што је лако рећи а тешко остварити. Али, ако већ мора да се задужује, онда је боље узети кредит. За готовинске динаре највише камате су на нивоу од 13-14 одсто.

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести