код нас не високе већ превисоке и крећу се од 24 до 33 одсто годишње, што је бар дупло више него у региону. Банкари су те стопе небу под облаке правдали високим ризиком земље, инфлацијом, нестабилним курсом. С друге стране, грађани су, кад год су могли, мењали картице за чек на почек. Али изгледа да је пред нама период пада камата на риволвинг кредите, за динарско задуживање. Банке су почеле да снижавају те стопе испод 20 одсто. За 918.515 корисника картица то је добра вест. Ниже стопе су последица ниске инфлације, смањене референтне каматне стопе Народне банке Србије, која је сада 4,25 одсто, те стабилнијег курса домаће валуте него што је био случај претходних година.
О томе можемо ли очекивати још ниже стопе у наредном периоду економски стручњак др Коста Јосифидис каже:
– У Србији је постигнута макроекономска стабилност на кратак рок па је и пад камата последица тога – објашњава он. – Уколико успемо да ту стабилност постигнемо и на средњи рок, биће још услова за даље снижавање стопа.
А какве камате могу очекивати корисници?
Код Интезе је стопа снижена на ниво од 15–18 одсто. ОТП банка има стопу у распону 16–17 одсто, зависно од врсте картице која се нуди. Још до прошле године толике су стопе биле за редовне динарске кредите, а сада су оне смањене чак 12 одсто.
Бројке јасно говоре да је клијентима у интересу да се одлуче за кредите. Међутим, и картица има своје предности. Тај зајам је увек при руци и новац се добија без додатних процедура везаних за саму банку и Кредитни биро.
А подаци Кредитног бироа Србије говоре да је баш та доступност била пресудна за многе који су се задужили преко кредитних картица. Доцња је ту највећа – 18,9 одсто – док је код свих осталих кредита за грађане 7,3 одсто.
А какве су навике наших потрошача када су картице у питању? Истраживање које је урадило Удружење банака Србије, односно Кредитни биро, говори да их највише имају припаднице лепшег пола старости од 40 до 50 година – 144.269. Њима је одобрен лимит за коришћење 10,62 милијарди динара, а искорстиле су мање од половине – 4,29 милијарде. Други по броју корисника су нешто старији мушкарци, од 50 до 60 година, са 143.720 картица. О томе да они више зарађују од припадница лепшег пола говори и податак да је за њих одобрен већи лимит иако је број картица мањи – могу да потроше 11,06 милијарди динара. Искористили су 4,63 милијарде. Млађе генерације су већ одавно прихватиле картице, а број девојака и жена испод 30 година које их имају је 29.060. За коришћење им је одобрен лимит од 1,026 милијарде динара. Јачи пол истог доба поседује 21.197 картица, али је лимит већи – 1,46 милијарду динара. Најстарији суграђани, они преко 80 година, такође користе картице. Ту је група од 3.867 жена с лимитом од 171 милион и господа с 3.341 картицом, на које би могли да потроше максимално 356 милиона динара. Д. Вујошевић
У доцњи 80.000 картица
Број кредитних картица у доцњи је 81.820. Најнеажурније у измиривању обавеза су госпође између 30 и 40 година – 8.966 картица у доцњи. Код јачег пола су вршњаци најнеажурнији – 14.008 картица у доцњи.
Ниже камате могле би утицати на то да се ажурност побољша.
