Наиме, морају да обрате пажњу и на номиналну и ефективну стопу, а посебно на трошкове који кредит прате пошто су баш код овог потоњег банке себи креирале слатку зараду. С друге стране, разне провизије клијенту годишње однесу знатне суме новца. Корисници кредита најчешће на ове трошкове обрате пажњу тек када им се током отплате појаве трошкови на које нису рачунали, али је тада уговор већ потписан и клијенту остаје да плаћа или да се жали.
Занимљив изум банкара је провизија за одржавање кредита. Ова ставка годишње се креће од 0,5 одсто па до један проценат на остатак дуга. Банке их зарачунавају за стамебне и готовинске коредите и уопште све зајмове које одобравају. Тако је износ за одржавање кредита од 45.000 евра годишње од 225 до 450 евра, што свакако није занемарљива сума.
Овај додатни намет обрачунава се и на моментално најпопуларнији динарски готовински кредит. Занимљиво је да банке код ових зајмова, сем одржавања, зарачунавају и додатни административни трошак, који износи од 1,5 до 3,5 процента суме одобреног кредита. То значи да је за кредит од 500.000 динара административни трошак 17.500 динара, а на то треба додати и годишње одржавање зајма од 5.850 динара, а то су износи обрачунати по најповољнијој варијанти.
У Удружењу “Ефектива” сматрају да банке могу само камату да наплаћују као цену кредита. То поткрепљују и тиме да наш Закон о облигационим односима предвиђа да банке клијенитма одобравају суме новца које они враћају уз камату.
- Врховни суд у Немачкој забранио је банкама да наплаћују корисницима кредита било какве провизије и у овој земљи су банке обавезне да све трошкове искажу у камати - каже Дејан Гавриловић из Удружења “Ефектива”
Шта да ураде клијенти да би се спасли трошкова на које у тренутку узимања кредита не рачунају ?
-Најбоље је да не журе са потписивањем уговора чак и када им приказани услови делују примамљиво - објашњава др Александара Васиљевић са Факултета за правне и пословне студије „Лазар Вркатић” из Новог Сада. Најбоље је да уговор о кредиту, који им се нуди, пажљиво прочитају, ако је потребно и више пута, а за све што нејасноће треба да питају службенике у банци. Тек када стекну јасну слику о свим трошковима, које ће имати током отплате кредита, треба да донесу коначну одлуку.
Д. Вујошевић
Стрпљен – спасен
Прави савет за све којима се након великог празновања жури по кредит је да се наоружају стрпљењем. Уколико пронађу банкарску понуду где им одговарају и камата и рата обавезно нека погледају колики су дурги трошкови - провизије, административни трошкови... јер ће им то заправо показатиу праву цену коју ће морати да плате.
