Они који су из било којег разлога посегнули за том лако доступном позјамицом то ће стварно скупо платити: код нас се камата на дозвољено прекорачење по текућем рачуну креће од 26 до 36 одсто. Што се тиче позајмице за узимање новца која није одобрена, односно прекорачење, иде и више од 60 одсто годишње. Истовремено, камате на динарске кредите пале су већ и испод десет одсто, све на годишњем нивоу.
Банке минусе папрено наплаћују, али зато клијентима нуде излаз из те ситуације. Готово да нема финансијске куће у Србији која не нуди готовинске кредите за рефинансирање и не позива клијенте да у то ново задужење упакују не смао стари кредит већ и позјамице по кредитним картицама и „минусима”. То ново задужење се данас код нас одобрава уз стопе од седам до десет одсто, такође у динарима као и „минус”. Пре две и по године Народна банка Србије је водила акцију за снижавање стопа код минуса, али су оне и даље остале на прилично високом нивоу.
О томе зашто банке не снизе те камате др Зоран Грубишић с Београдске банкарске академије каже:
– Банке немају јаке инструмнете обезбеђења код те позајмице као код кредита – објашњава наш саговорник. – Сматрају да им је ризик ту знатно већи и то наплаћују кроз већу стопу. Тек када процене да је ризик на нашем тржишту смањен, и те камате ће кренути наниже. Што се тиче казнених камата за недозвољене минусе, које прелазе 50 одсто, то је за кориснике минуса јасан сигнал: банке им поручују да никако не улазе у те позајмице.
Подаци Удружења банака Србије, односно Кредитног бироа, говоре да је крајем децембра прошле године у Србији било 7.326.180. текућих рачуна. Клијентима је на коришћење одобрена сума од 44,18 милијарде динара. Кашњење је ту 12,6 одсто, а у „црвеном” се нашло 261.020 рачуна, односно клијената.
Какве су камате од банке до банке? Једну од нижих нуди Халк банка – 21,84 одсто за дозвољени минус, односно 33,64 за недозвољено прекорачење. Код АИК банке то је 26,37 и 35,99. Интеза има 29,15 и 29,63. НЛБ банка је на следећим каматама: дозвољено прекорачење 30,27 одсто, а недозовљено 31. Највеће разлике су код ОТП и Сосијете женерал банке. Код ОТП-а је камата на дозвољени минус 30,19 а на недозвољено прекорачење 56,51. Сосијете женерал банка има 36,33, односно 62,60. Подаци су узети концем прошле године.
Д. Вујошевић
Улазак у црвено...
У недозвољено прекорачење клијенти улазе када несмотрено користе дебитне платне картице или када им у банку на наплату стигну чекови на које су готово заборавили. Тако то бескаматно кредитирање постаје папрено скупо, било да се ради о дозвољеном прекорачењу или о недозвољеном. Банке после често санкционишу клијента тако што више не издају чекове. Улазак у „црвено” пријављује се Кредитном бироу као званично кашњење па клијент после неће моћи да добије друге позајмице. Зато је боље узети редован кредит: више се исплати и мање кошта.
Што се тиче цене дозвољеног минуса, у другим земљама је на нижем нивоу него код нас, али је каматни трошак увек виши него код кредита.
