које се може наћи и по 82 динара, него да на пумпама остављају по 120 динара за литар горива.
То није нов изум и ту тактику су упражњавали и времешнији паори јер је зејтин и раније бивао исплативији од нафте. Највећи проблем, међутим, није ни у високој цени евродизела, нити у јефтином уљу, већ у кршевама на нашим њивама. Стари трактори, увелико присутни на ораницама, наиме, троше дизел којег више нема, а када се у њих сипа евродизел, потрошња је значајно већа.
– Не може се дозволити да због олдтајмера на тржишту имамо гориво лошијег квалитета. Држава је много радила на томе да се унапреди квалитет и да се испоштују највиши стандарди. Производња квалитетног горива кошта, компаније су у то уложиле много пара и не могу такав производ давати испод цене – каже за „Дневник” секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић, и додаје да то није ничији каприц нити настојање да се одмогне пољопривредницима, већ је, једноставно, таква ситуација на тржишту.
Па ипак, цене горива би, наглашава наш саговорник, могле бити ниже да држава на тим производима не узима много у свој yеп.
– И јестиво уље би било папрено скупо да држава у њега улије своје намете. Када би било акциза за ту намирницу, поготово високих, какве су за нафтне деривате, не би се сипало уље у тракторе – вели Мићовић, подсећајући на то да чак 47 одсто малопродајне цене дизел-горива иде у државни буyет, а код бензина је то 52 одсто.
По томе смо међу земљама с просечним захватањима – ниже акцизе, рецимо, имају БиХ и Македонија, а више од нас Словенија, Мађарска... Осим тога, од 1. јануара следеће године акцизе на дизел биће четири динара више. И пољопривредници веле да су почели да користе уље због тога што имају старе, дотрајале тркторе.
– Наши трактори имају моторе који фабрички троше обичан дизел, некадашњи Д-2, па имају и до 60 одсто већу потрошњу када се у њих сипа евродизел – рекао је Предраг Поповић из Лаћарка за Радио Нови Сад, и додао да у многим земљама у окружењу постоји више врста дизела. – На западу имате Д-1 гориво, у Хрватској такозвани плави дизел, у БиХ лож-уље и Д-2, само у Србији нема Д-2 горива, а више од половине наших трактора има те моторе. Могу они да се возе на евродизел, али је потрошња горива доста већа.
С њим се слаже и пољопривредник Стевица Уметић: каже да ће вожњом трактора на зејтин ратари изаћи себи у сусрет јер ће већа потрошња те намирнице можда довести до поскупљења сунцокрета.
– Јестиво уље се сипа у резервоар с горивом у размери пола уља, пола евродизела. И трактор иде супер, нема проблема чак ни при орању. Рачуница је јасна – рекао је Уметић за Радио Нови Сад, додајући да у Лаћарку готово да нема куће која дневно у тракторима не потроши најмање 50 литара јестивог уља.
Подсетимо, по подацима Групације произвођача пољопривредних машина и трактора у ПКС-у, пољопривредна механизација у Србији је застарела, у просеку има око 20 година. У Србији има више од 400.000 трактора, а стручњаци наводе да је за обнову механизације потребно годишње у рад уводити око 15.000 нових.
С. Глушчевић
Само Србија имала Д-2
– Дизел Д-2 био је раритет. Само Србија је користила тај квалитет горива, али га однедавно ни код нас нема. Иначе, такозвани плави дизел који се користи у Хрватској, потпуно је једнак евродизелу по квалитету, али наши пољопривредници имају погрешне информације о томе. Цена горива за пољопривреднике је, иначе, питање за ресорно министарство пољопривреде и државну аграрну политику – каже Томислав Мићовић.
