Када нема готовине ни новца на рачуну, често је најбржа и једина опција – дозвољени мунус по текућем рачуну. Месец по месец па се недозвољени минус претвори у онај који банке нису одобориле. То за грађане има бројне непогодности. Ту је и смањење пензија и плата и јавном сектору па би се могло догодити да све више грађана троши више него што има на рачунима, па и више него што су им банке допустиле као дозвољено прекорачење.
Подаци Кредитног бироа Удружења банка Србије говоре да доцња код минуса расте помало, али константно. У децембру прошле године је била 7,9 одсто, а прошлог месеца 8,7 процената. У доцњи их је 265.763. Грађани су прошлог месеца имали одобрене минусе код свих банака у износу од 46,77 милијарди динара. То је мање него концем 2013, када је било 47,66 милијарди. Код нас је крајем октобра било 4.691.711 корисника текућих рачуна.
О томе шта да раде грађани који су остали без пара и потрошили и плату и минус сарадник Института за тржишна истраживања у Београду Саша Ђоговић каже:– Препоручио бих свима да троше онолико колико имају, односно колика им је плата и друга примања – наглашава Ђоговић.– Уколико месецима не добијају плату, не треба да се уљујкују у то да имају посао већ треба да траже нови или да размишљају о покретању сопственог бизниса. О трошењу преко дозвољеног минуса треба размишљати тек када стандард у Србији почне да расте. Док се то не догоди, банке своју пословну политику прилагођавају условима на тржишту.
– Када имамо клијента који је и минусу а плате односно прилива на рачун нема, трудимо се да с њим направимо договор – каже директор Сектора за послове са становништвом у Комерцијалној банци Живојин Савић. – Позовемо га, направимо репрограм тако да он дуговани износ плати у неколико рата. Тада му не зарачунавамо камату на недозвољени минус већ само редовну. Нема сврхе да клијенту увећавате дуг за који је извесно да не може бити плаћен! Док то траје, нема одобравања новог минуса.
Када се клијент стабилизује и почну редовни приливи, ако је измирио старе обавезе, поново може добити ту врсту позајмице у складу с могућностима. Та банка дозвољава клијентима да уђу у минус једну и по плату. Директор Сектора за истраживање тржишта у Креди агрикол банци Рашко Томашевић каже да они клијентима дозовљавају да уђе у минус једну плату. Осим тога, саветују им, уколико желе веће износе, да подигну кредит.
– Грађанима минус треба да послужи да одрже текућу ликвидност, а не да се на тај начин задужују за веће суме. Ми пратимо колика је плата и примања и минус усаглашавамо с тим подацима – каже Томашевић.Другим речима, армију запослених и управи, јавним предузећима као и све остале чије ће плате бити смањене, чека и кресање „минуса“. Што се тиче оних који би се обрадовали када би имали редовну плату, па макар да се она и смањи, они о одобравању минуса не могу ни да сањају. Тек када примања постану редовна, банке процењују могућности и одобравају прекорачење по рачуну. У Србији се камате на дозвољено прекорачење по текућем рачуну крећу од 19 до 28 одсто. Ако се уђе у недозвољену позајмицу, камата сигурно прелази 35 одсто.
Д. Вујошевић
