"ММФ преглед" (IMF Survey) објављеном на званичној страници те институције.
Иако је финансијску кризу пребродила релативно добро, Србија је суочена са низом великих изазова, међу којима ММФ издваја успорени привредни раст, озбиљне фискалне неравнотеже, некомплетне реформе, и природне катастрофе (изузетно хладну зиму и сушу из 2012. године, као и катастрофалне поплаве из 2014. године).
Према оценама тог међународног кредитора, нова коалициона влада у Србији, именована у априлу 2014, потврдила је пут Србије ка Европској унији, па је и пре потписивања новог 1,2 милијарде евра вредног стендбај аранжмана из предостожности са ММФ-ом, усвојила неке изузетно тешке мере реформи, неопходне за враћање макроекономске стабилности и постизање одрживог раста.
Шефица Мисије ММФ за Србију, Зузана Мургасова, изјавила је у интервјуу за "ММФ преглед" поводом новог програма који је Борд извршних директора те институције одобрио Србији, да постоје три кључна стуба тог програма- обнављање одрживости јавних финансија, јачање стабилности и отпорности финансијског сектора, као и примена свеобухватних структурних реформи које ће помоћи отварању нових радних места и вратити одрживи високи привредни раст.
Према њеним речима, програмом су, као прво, предвиђена фискална прилагођавања с циљем стабилизовања јавног дуга током периода трајања програма. Фискална консолидација је, како каже Мургасова, заснована на смањењу обавезне потрошње, као и на резању државне помоћи предузећима која су под контролом државе."Заправо, неке од водећих мера у вези са пензијама и платама у јавном сектору уведене су 2014. године или су укључене у буџет за 2015. годину, што је доказ посвећености српских власти програму", поручила је Мургасова.
Затезања на фискалној страни ће, према њеним речима, омогућити извесну релаксацију на монетарној страни, док ће фискална консолидација омогућити централној банци да смањи каматне стопе, подстичући кредитирање привреде и раст приватног сектора."Као друго, програм је намењен јачању финансијског сектора. Српске банке су релативно добро превазишле кризу. Ипак, ниво 'лоших' зајмова (ненаплативих) је у великој мери порастао, што је велики изазов", оценила је она, и додала да када су банке оптерећене великим обимом неплаћеног дуга, оне нису у стању да пруже нове кредите привреди.
"Српска влада је посвећена изради и имплементацији свеобухватне стратегије за хватање у коштац са овим проблемом. Влада је такође посвећена смањењу коришћења страних валута (нарочито евра), док је већа динаризација економије изузетно важна", поручује Мургасова.Као трећи стуб програма, наводи наставак структурних реформи у Србији, које су, сматра она, од кључног значаја за унапређење потенцијала привредног раста Србије, док штедња, како је истакла, не доноси никакве бенефите без привредног раста.
Према њеним речима, постоје три приоритета које би влада Србије требало да спроведе на средњи рок, а то су отварања нових радних места, унапређење пословног окружења и конкурентности, као и решавање проблема јавних предузећа и њихово реформисање.Стални представник ММФ-а у Београду, Даехенг Ким је за онлајн билтен ММФ-а објаснио зашто је Србији, ако није у кризи и не жели да повуче новац из стендбај аранжмана, потребна економска помоћ Фонда у овом тренутку.
Ким је навео да Србија има велике унутрашње проблеме и да њени кључни европски партнери пролазе кроз период успореног привредног раста, због чега је овај програм ММФ-а нека врста политике осигурања према потенцијалним финансијским потребама."Шири циљеви овог програма су, међутим, спречавање будућих криза и изградња темеља за здраву економију", изјавио је Ким, и додао да су ови аспекти далеко значајнији од финансијске помоћи.
Ким је поручио да ће кроз кварталну ревизију и техничку подршку у многим областима, ММФ пружити савете Србији у погледу решавања унутрашњих и спољних потешкоћа, као и у погледу унапређења инвестиционе климе ради отварања нових радних места и подстицања привредног раста."И на крају, али не мање важно, треба рећи да је програм подршке ММФ-а заправо 'потврда одобрења' за економске политике земље, која ће помоћи привлачењу инвестиција и отварању нових радних места", закључио је Ким.
У билтену ММФ-а даље пише да програм предвиђа снажну фискалну консолидацију засновану на резању потрошње, у тренутку када се политика мера штедње нашла на удару бројних критичара у Европи.
Из тог разлога је "ММФ преглед" поставио питање Мургасовој зашто су мере штедње предложене у Србији и да ли постоји ризик да изазову рецесију, као што се то догодило у другим државама."Имамо довољно доказа да је фискална одрживост од кључног значаја за макроекономску стабилност, одрживи раст, отварање радних места, што је Србији и најпотребније. Јавни дуг Србије је нарастао пребрзо на изузетно висок ниво, због чега је обарање нивоа јавног дуга према БДП-у приоритет за српске власти", поручила је она.
Програмом није предвиђено само смањење јавне потрошње, већ он делује на неколико фронтова, јер пружа могућности обарања каматних стопа и "ослобађање" финансијског система како би банке могле да позајмљују више новца, истакла је шефица Мисије ММФ за Србију Зузана Мургасова.
(Танјуг)
