– По реалним проценама, од 2008. године, то јест од почетка економске кризе, па до данас привреда Србије изгубила је око 255 милиона евра због тога што фиктивне фирме нису плаћале обавезе другим преудзећима – рекао је консултант из Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић на конференцији „Како смањити малверзације и заштитити инвеститоре и повериоце”. – Познато је више од 19.500 случајева превара преко фиктивних фирми које су наручивале робу и услуге од савесних пословних партнера и ту робу најчешће нису платиле.
Укупан износ те штете се, по његовим речима, процењује на 255 милиона евра, а појединачна штета је близу 13.100 евра.– Нажалост, законодавни оквир у Србији је такав да у случају када неко затвори фирму ви можете или да га тужите за превару или имате могућност да пријавите полицији – навео је он, и додао да то није дало резултат.
Управо из тих разлога, како је прецизирао, само у 2,8 одсто случајева неко ко је изгубио новац или пружао услугу за коју му није плаћено може надокнадити своју штету.– Србија је по том резултату на дну европске лествице – додао је Рајић.На конференцији је наведено да су лоши финансијски извештаји један од кључних разлога за малверзације у пословању фирми, а да је стање у том сегменту додатно погоршано Законом о рачуноводству, који је усвојен јуна протекле године.
Представник Немачке привредне коморе у Србији Милан Вучковић изјавио је да се од 2000. године 118 страних компанија жалило на нетачност финансијских извештаја купљених фирми, као и да су ти инвеститори морали да уложе доста новца да санирају ту непланирану штету.– Лажно су били приказани стање имовине, књиговодствена вредност имовине, потраживања од купаца и клијента, дугови добављачима су били реално много већи од приказаних – рекао је он.
Стране компаније у Србији, обично, наручују две ревизије пословања, док је, како је објаснио, у суседним земљама довољна једна.– Трошак једне такве ревизије је између 20.000 и 50.000 евра, а у Србији то значи да компаније мора да издвоје између 40.000 и 100.000 евра јер они не верују билансима наших предузећа, посебно не онима у већинском државном власништву – навео је Вучковић.
С. Глушчевић
