И досад су послодавци који нису били задовољни честим боловањима својих запослених имали право да од РФЗО траже проверу оправданости одсуства са посла .
Министар за рад Зоран Ђорђевић објашњава да је после разговора са кинеским и турским инвеститорима, али и са синдикатима у Унијом послодаваца Србије, постало јасније да је боловање један од проблема који задаје велике муке газдама, с обзиром да утиче на целокупну производњу односно да у неким периодима током године нема ко да ради. Како је по правилу реч о боловањима краћим од месец дана то везује руке газдама да примају нове раднике, па тако трпи производни процес. Исту муку муче и страни и домаћи привредници. Колика је та мука , најбоље илуструје порука српске премијерке Ане Брнабић да се може догодити да многи инвеститори оду из Србије уколико се нешто не промени, јер не могу да планирају посао. Она је додала да ће се на проверу боловања ићи и због злоупотреба јер постоје фабрике у којима кад дође време сетве ради 30 одсто људи, а остали су на боловању.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацкоцић наводи податак да је 12 до 15 одсто запослених на боловању, што је знатно изнад европског просека и говори да смо “Или врло болесна нација или да та боловања нису реална”.
Шта ће заправо значити појачана контрола боловања? Министар здравља Златибор Лончар објашњава да она заправо не доноси ништа ново и да ће се и даље стриктно примењивати законски прописали, једино што ће се сада интензивније контролисати изабрани лекари који често отварају боловање и комисије које одобравају боловања дужа од 30 дана. Он не види никакав проблем у томе да се боловање проверава , јер сматра да неко ко је заиста болестан не би требало се плаши контролне провере , а с друге страни они који су на “лажном” боловању имају разлог да се љуте , јер ће најзад бити ухваћени у превари.
„Ко год има разлога да буде на боловању , асплутно ће бити, али онај ко нема разлога, мораће да се врати на посао”, поручио је Лончар.
У причу око честих боловања радника, а и о злоупотреби одстуства због болести, укључила се и Привредна комора Србије. Председник ПКС Марко Чадеж објашњава да је ова институција препоручила компанијама и послодавцима да размишљају о флексибилнијем моделу односно да радници добију слободне дане када су им потребни, а да их касније надокнаде.
“У координацији са министарствима рада и здравља одлучено је да се појачају контроле издавања боловања, као и да се разматрају неки од флескибилнијих модела који се примењују у свету и уврсте у законодавни оквир кроз измене Закона о раду наредне године”, рекао је Чадеж.
Другим речима, ПКС се залаже да послодавци предвиде могућнсот да се појединим радницима који имају код куће пољопривредне радове у време сетве и жетве дају слободни дани како они не би узимали боловање за њихово обављање. Међутим, чак и да се иницијатива ПКС прихвати остаје проблем ко ће радити у време када се радницима дају слободни дани, јер производња не трпи застој , а за неколико дана се не могу запослити нови радници . Па чак и да се за неколико дана запосле нови радници, на српском тржишту нема кадрова који су послодавцима потребни , а они се брзо не могу обучити како би наставили производњу.
Газда и сада може да контролише
Синдикати сматрају да прича о боловањима и њиховој злоупотреби заправо представља додатни притисак на запослене да не смеју да се разболе, а послодавцима даје за право да их још више оптерете у циљу повећања профита. Јер, како истичу, и према садашњем Закону о раду, радници имају обавезу да у року од три дана газди доставе потврду о отварању боловања , а он и сада има право да уколико посумња у злоупотребу боловања затражи да се о његовом трошку у специјализованој институцији по његовом избору провери здравствено стање радника. Уколико радник то одбије, газда може да му да отказ. Сада би, додају синдикати, проверу требала да обавља држава и тиме ослободи газде плаћања трошкова , мада је он то могао да учини сам и досада.
Дакле, једини начин да се реши проблем јесте да они који су заиста болесни иду на боловање, а радници који то нису раде , без обзира на то што имају и неких приватних послова. Инсистирање инвестира и послодаваца да се држава активно укључи у питање решавања боловања радника, без обзира да је реч о приватним или домаћим фирмама, долази у тренутку када српски радници иначе све мање одсуствују са посла, јер су свесни да тиме ризикују да остану без радног места. Наиме, број радника који користе боловања смањује се из године у годину, а поготово је мање оних који одуствују дуже од месец дана. На боловање се одавно не иде у мери као некад, јер се за те дане радницима исплаћује зарада у висини од 65 одсто редовне, што доводи до тога да и болесни долазе на посао. Такође, радници запослени у приватним фирмама добро знају да честа одсуства са посла јесу сигуран “пут” ка отказу.
Лекари не желе да причају о томе да ли олако дају радницима боловања, али и не пристају да њихову стручна оцена о нечијем здрављу процењују послодавци или инвеститори. Одлуку о нечијем здрављу односно оправданости боловања може дати само лекар кроз Комисију РФЗО и то никада није ни било спорно. Лекарска пракса показује да радници који би неколико дана морали да одлеже када је у питању грипа неће да узимају боловање , већ болесни иду на посао из страха да не остану без радног места, а да се на овај корак одлучују само они који су заиста болесни. При том , не споре да постоје злоупотребе боловања , али не у оној мери у којој то истичу послодавци.
Према подацима РФЗО у првих шест месеци ове године лекарске комисије имале су 135.876 посета и цениле дужину привремене спречености за рад. То је, како наводи РФЗО, за 4,9 одсто случајева мање него лане. Боловања краћа од месец дана иду на трошак послодавца, док она дужа исплаћују се из касе РФЗО, па због тога ова здравствена инситуција нема податке о коришћењу боловања која су краћа од 30 дана.
Љ.Малешевић
