На добошу бензинске пумпе, кланица, дрвара, хале

И поред најава бољих дана за српску привреду, чињеница је да она у последњих неколико година грца под теретом нагомиланих дугова, које у највећој мери чине кредитне линије комерцијалних банака. По званичним подацима Народне банке Србије,

 крајем септембра, док су укупна потраживања од привреде премашивала билион динара, само предузетници у Србији дуговали су банкама по неколико основа (пре свега за обртна и инвестициона средства) више од 40 милијарди динара, а када се зна да у њиховом случају банке бележе чак 22 одсто ненаплативих потраживања и више од 17 одсто отплата кредита у доцњи, не чуди што се свако мало на лицитацијама пронађу пословни простори дужника. Саме банке су ушле у продају некретнина стицајем околности, када већ продаја дуговања уз дисконт, али и нови, истина ефикасан, институт извршитеља, једноставно не могу „да стигну” гомилање дугова привреде.

Пратећи такве покушаје финансијског сектора да ипак наплати своја потраживања, појављују се тек спорадично успеле продаје пословних простора, као што је на пример коначно успешна, додуше друга по реду, октобарска јавна продаја некретнине једног од дужника Уникредит банке. Тако је у Руми новог власника добила бензинска пумпа, чија је почетна цена, као тек 60 одсто тржишне вредности, била чак 643.000 евра.

Једна од тренутно најскупљих некретнина на таквом дужничком тржишту, производна хала и магацински простор непознате површине у Старој Пазови, макар што се тиче повериоца банке Сосијете женерал, могла би добити новог власника за динарску противредност од 870.000 евра, док још један од поверилаца, Сбербанка, такође у Старој Пазови очекује да потенцијални купци изнесу своју понуду за халу површине 470 квадрата. Занимљиво је да Стара Пазова, као проноснирани центар предузетништва, не само у Војводини, предњачи и када су у питању објекти који се због банкарских дугова својих дојучерашњих власника пронађу у рубрици „продаја пословних простора” па је осим тих потенцијалних капиталних аквизиција, у игри и хала од око 800 квадрата, коју продаје ОТП банка с почетном ценом од 420.000 евра.

Да се не продају само хале и магацински простори, говори и оглас Прокредит банке,која је крајем октобра ове године „на добош“ ставила имовину свог дужника из Беочина. Тако је новоизграђени погон за производњу префабрикованих елемената од дрвета, површине 460 квадрата, заједно с машинама и алатима, потенцијални инвеститор могао добити за непуних 100.000 евра. Наравно, у случају да му се не појави такмац приликом јавне продаје. Сбербанка је покушала да прода кланицу у селу Кусић, код Беле Цркве, док се први покушај продаје металопрерађивачког погона у Бачкој Тополи, почетком новембра, није показао као плодотворан Еуробанци, која је, ако се суди по позиву за јавну продају, на свом конту очекивала не мање од 10.000 евра.
Новог власника је на јучерашњем отварању понуда требало да добије и неколико хала и магацина у Суботици...

М. Миљеновић
 

Пословни комплекси и земљиште

У овој трци с временом готово да нема банке основане у Србији која не покушава да намири своја потраживања продајом пословних простора, па је тако на мукама и Ерсте банка, која за комплекс који чине хала од 1.000 квадрата и један хектар пољопривредног земљишта у Младенову очекује купца који би био спреман да за то издвоји 175.000 евра. Без проблема у наплати дуговања није ни ОТП банка, која продаје неколико објеката на једном плацу у Бачком Петровцу, укупне површине веће од 900 квадратних метара, за 133.000 евра, али и производно-магацинску халу површине 668 квадрата (уз канцеларијски простор од 200 квадрата) за непуних 310.000 евроновчаница.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести