а удружења потрошача наводе да роба лошијег квалитета стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске.
У Србији до сада нису рађена упоредна истраживања квалитета производа с оним у земљама ЕУ, али се од потрошача стално може чути да је „оно што није добро за тржиште ЕУ завршило највероватније у Србији”.
Председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС) Вера Вида рекла је да им се често обраћају грађани с притужбама на квалитет исте робне марке код нас и у Европи, као и то да постоји велика разлика у квалитету козметике, технике, хране, обуће…
– Зачини садрже више соли него поврћа, кремови имају мање лешника, а у производе од меда ставља се кукурузни сируп – навела је Вера Вида. – С друге стране, ти производи се код нас рекламирају на исти начин као и у земљама у којима су знатно квалитетнији, иста им је и амбалажа, а чак се ни цене се не разликују па се дешава да код нас буду и веће. Роба лошијег квалитета стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, где велике светске компаније имају развијену производњу намењену за становништво тог дела Европе. У прилог томе, додала је Вера Вида, говори и истраживање које је урадило словачко удружење потрошача пре две године, када је контролисало квалитет хране и пића у осам земаља чланица ЕУ и открило велике разлике.
– Упоређене су намирнице у продавницама у Немачкој, Аустрији, Чешкој, Пољској, Словачкој, Мађарској, Румунији и Бугарској и утврђено је да су производи лошијег квалитета намењени новим чланицама ЕУ – указала је Вера Вида. О тој теми – разликама између квалитета робе истих марки која се продаје у старим и новим чланицама ЕУ, које су очигледне, расправљао је и Европски парламент да би се тој врсти обмане стало на пут, подсетила је Вида. Наиме, у Европском парламенту покренута је иницијатива да се та пракса прогласи преваром. За разлику од САД, ЕУ нема општеприхваћену дефиницију преваре с храном, једино регулатива 178/2002 прописује да је забрањено „обмањивати потрошаче”.
С. Г.
Поређење никога не занима
– У Србији ни удружења потрошача нити било која државна институција није радила упоредна испитивања квалитета производа с оним у земљама ЕУ – додала је Вера Вида.
По њеним речима, осим недостатка новца, ту је и изостанак жеље државе да својим потрошачима обезбеди квалитет производа исти или бар приближан какав имају потрошачи у земљама ЕУ. Надлежне инспекције, напоменула је, проверавају да ли је производ безбедан и да ли оно што је написано на декларацији одговара садржају, а не упоређују какав је производ који се код нас увози с истим таквим производом у ЕУ.
