тржишта, па тако и српско. Последњег дана августа барел сирове нафте типа „брент” коштао 49,05 долара, а током прошлог месеца барел „брента” био је и 42,70 долара. То је и разлог што је цена горива на домаћим пумпама у авусту неколико пута ишла наниже и литар је јефтинији неколико динара па је бензин испод 140 динара, док је литар дизела нешто мало скупљи од тога.
По речима секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, на цене горива утичу пре свега велепродајне цене деривата, а дистрибутери/компаније и остали учесници на домаћем тржишту снабдевају се на велепродајном тржишту. Он указује на то да од те цене зависи цена у малопродаји, а колика ће бити, зависи и од међусобне конкуренције на тржишту.
– Да ли на бензинским пумпама у Србији може доћи до даљег појефтињења горива зависи од неколико фактора – каже Мићовић. – Цене горива у малопродаји зависе од велецена, које се утврђују на основу котацијских цена бензина и дизела, односно директно су зависне од берзанских котација деривата нафте. У складу с променама на том тржишту мењају се цене горива на домаћем, а на цене деривата на велепродајном тржишту не може утицати нико на домаћем тржишту.
Он истиче да су и котацијске цене деривата, у складу с ценама сирове нафте, такође у паду, иако тај пад донекле касни у односу на цене сирове нафте.
– Наравно, котацијске цене деривата имају исте трендове као и код кретања цена нафте, а то је и разлог што су последњег месеца цене на бензинским пумпама у Србији више пута снижаване – указује Мићовић.
Ипак, проценат снижења нафте на светском тржишту и цене горива у Србији веома се разликују. Наиме, цена нафта је сада око 65 долара нижа него у јуну прошле године, када је барел „брента” коштао око 115 долара, док је гориво на домаћим пумпама далеко мање појефитнило. Мићовић указује на то да треба имати у виду да се цена литра горива коју плаћају потрошачи састоји од неколико ставки те да се износ који се уплаћује кроз акцизе и порез није мењао.
– Док су цене нафте, а и горива, ишле наниже, захватања државе нису се смањивала па државно учешће у малопродајној цени горива расте. Тако он је сада око 56 процаната просечне малопродајне цене литре бензина, док је захватање у литру дизела око 53 досто. Наиме, акциза, која је саставни део цене сваког литра горива, фиксна је и за сваки литар дизела и бензина износи 50 динара, док је на килограм ауто-гаса 40 динара. Осим тога, део цене литра деривата су и порез на додату вредност од 20 одсто, као и накнада за формирање обавезних резерви, која је око три динара по литру – каже Мићовић.
После дужег периодаа када је на домаћем нафтном тржишту углавном бележен пад промета, сада он расте. Ипак, наглашава Мићовић, разлог није само нижа цена.
– На домаћем тржишту бележи се раст промета бензина и дизела, али истовремено је пад потрошње течног нафтног гаса константан. То, међутим, није само последица снижења цене већ многих других фактора, а у највећој мери раст промета је последица сузбијања сивог тржишта – истиче Мићовић.
Д. Млађеновић
Додатно снижење за редовне купце
Нафтно тржиште у Србији је либерализовано и цене се формирају у складу са законитостима које на њему постоје. Да би привукли што више потрошача, много учесници на тржишту омогућавају куповину горива по ценама и нижим од важећих.
– Већина оних који послују на домаћем нафтном тржишту обезбеђују додатне попусте за потрошаче, пре свега редовне купце, који су прилици да гориво купе и по ценама нижим од два и пет динара по литру – каже Томислав Мићовић.
