Повољни услови пословања допринели су и повећању броја запослених у готово свим секторима, тако да су привредна друштва прошле године запошљавала 1.073.557 радника, што је на годишњем нивоу повећање за 34.456 радника.
Те резултате представила је Ружица Стаменковић, регистратор Регистра финансијских извештаја, у оквиру „Годишњег билтена финансијских извештаја за 2017. годину“ и истакла да је више од 60 одсто предузећа у Србији током прошле године пословало позитивно.
Међутим, Стаменковић указује да је раст БДП-а за прошлу годину износио 1,9 одсто, док је у 2016. био 2,8 одсто, што значи, како каже, да раст привреде иде узлазном линијом, али нешто споријим темпом од очекиваног.
Додаје да је прошле године инфлација стабилизована, док је национална валута ојачала према евру за четири одсто, а према долару за чак 15,4 одсто.
Говорећи о појединим секторима, Стаменковић наводи да је успешније пословање остварено у готово свим секторима, а да су најбоље резултате оствариле прерађивачка индустрија, трговна на велико и мало, сектор информисања и комуникација, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом и сектор рударства.
Ружица Стаменковић наводи као један од највећих проблема то што 50.524 правна лица нису доставила своје финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре, а углавном је реч о предузећима која су, како каже, у блокади, имају забрану расплагања средствима, или су без рачуна или нису поднела финансијски извештај дуже до пет година.
Против тих лица, подсећа Стаменковић, воде се и кривичне пријаве, јер се од 2014. пријаве подносе против свих лица која нису доставила извештај о пословању, а не само против оних која су остварила одређени промет, као што је било до 2014.
Прерађивачка индустрија, осим што је остварила добитак два пута већи него 2016, бележи и раст броја запосених за 20.783 радника тако да је у том сектору било и највише запослених - 340.923 радника.
После вишегодишњих негативних резултата, сектори пословања некретнинама, грађевинарства и услуга смештаја и исхране у 2017. остварују позитивне резултате, док су сектор финансијских делатности и делатности осигурања задржали негативно пословање, али с мањим губитком у поређењу са ранијим.
Посматрано по величини предузећа, највећи раст бележе велика, затим мала, а онда средња предузећа, док су микро привредна друштва и даље непофитабилна.
Занимљиво је да велика и мала предузећа имају приближно исти број запослених, док велика предузеха запошљавају око 318.000 људи, мала запошљавају 300.000 радника, што значи да мала предузећа у Србији стабилно расту, наводи Стаменковић.
Када је реч о регионима, истраживања су показала да најбржи привредни раст остварује јужна и источна Србија који је повећан за 26 пута, Војводина запошљава највише радника, док предузећа у Београду остварују највећи профит и он износи 197,3 милијарди динара и већи је у односу на годину пре за чак 95,4 одсто.
Сви региони у Србији су прошле године пословали позитивно, а подаци нам показују да се и на југу земље дешавају битне промене, каже Стаменковић.
Она је указала да већ трећу годину заредом и јавна предузећа послују профитабилно и навела да је на нивоу 576 јавних предузећа остварен добитак у висини од 29 милијарди динара, који је два пута већи од прошлогодишњег.
Такође, у јавним предузећима смањен је број запослених за 1.979, тако да она запошљавају 118.115 радника.
Д. Урошевић
