Навалу кршева спречава „еуро 4”

Прошле године у Србију су била увезена 45.664 половна аутомобила, од којих 55 одсто испуњава овдашњи законски минимум еколошких и сигурносних стандарда, познатијих

као „еуро 3”, али како ствари стоје, финансијски немоћни а жељни вожње, ускоро ће се наћи на удару новог ограничења. Наиме, из Српске асоцијације увозника возила су од министра трговине Расима Љајића недавно захтевали да се, након десет година, поново „подигне лествица” за увоз половних возила, и то тако што би био дозвољен импорт само оних аутомобила с „еуро 4” мотором, што би поскупело половњаке од десет до чак 50 одсто. Како је за специјализовани сајт „Половни аутомобили” изјавио председник те асоцијације Милош Петровић, Љајић је обећао да ће се министарство којем је на челу, па након њега и Влада Србије, као једина меродавна за доношење одлуке у вези с увозом половних аутомобила, позабавити тим проблемом, што је „прочитано” као подршка предлогу увозника нових возила.

Осим екологије, српски увозници нових аутомобила истичу као проблематичну и техничку безбедност возила произведених још по стандарду „еуро 3”.

– Мало је парадоксално толико позивање увозника на екологију и безбедност јер се то разликује од земље до земље ЕУ – каже саговорник „Дневника” Драган Б., власник аутмеханичарске радионице специјализоване за „ситроенова” и „пежоова” возила. – Безбедносни стандард у Немачкој од 2000. године је да возило мора имати, не више два, него четири ваздушна јастука, а наши увозници нових возила и данас, сем оног возачког, остале „ер-бегове” третирају као додатну опрему. При томе, у Француској све до те 2000. године безбедносни стандард није био ни један једини ваздушни јастук. На страну то што, уз прераду издувног система „еуро 3 мотора” у сервису, у ЕУ можете добити валидну потврду да вам возило испуњава виши, „еуро 4” стандард, што, колико сам разумео овај предлог, неће важити при увозу половњака.

Наш саговорник не спори чињеницу да су неки велики европски градови донели уредбе о забрани уласка возила са стандардом мањим од „еуро 4” у градске зоне, али уз опаску дат ограничења нису донета на националном нивоу, већ су производ става локалних власти.

Подсетимо, до 2005. године српски држављани могли су увозити половњаке старе највише три године, да би им од 1. јануара следеће, 2006, био омогућен увоз и старијих возила, али под условом да испуњавају „еуро 3” стандарде, које је развијени свет почео да примењује још 1998. године, а као стандард их увео од 2000. Захваљујући тим законским решењима, на српским друмовима се годишње појављивало и више од 120.000 „нових” половњака, увезених већином с тржишта ЕУ, те су ауто-плацеви ницали као гљиве после кише. Десет година примене тих одредби је прошло, просечна старост српског возног парка је нешто снижена, али и даље стоји чињеница да би, уместо садашњих двадесетак хиљада нових возила, Срби морали да купују целих 200.000 аутомобила „испод чекића”, не би ли се изједначили с просечним веком металних љубимаца у Хрватској и Словенији.

М. Миљеновић

 

Може да се купи

Исто као што је био случај с „еуро 3” стандардом, неки произвођачи су годинама пре званичног увођења почели да производе аутомобиле с „еуро 4” стандардом. Многи су паралелно производили исти модел, с истим мотором, али у две верзије – „еуро 3” и „еуро 4”, у зависности од тржишта којима су намењени. Тако је, на пример, цена половног возила „пежо 307” с „еуро 3”, произведеног 2005. године око 2.500 евра, док је његов вршњак који под хаубом крије „еуро 4” стандард, скупљи 600 евра.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести