Не можемо побећи од повећања пореза

Од новог кабинета се очекује и да коначно крене у пореску реформу. Она би значила смањење пореза на добит и доходак а повећање стопе пореза на додату вредност. Потоње се код нас помиње већ дуже од пола године. Исти лек ММФ је већ прописао суседима које муче сличне муке код пуњења државне касе као и нас. Хрватска је већ повећала ПДВ с 23 на 25 посто. Мађарска се дуго опирала преговорима, да би ипак пристала на то да склопи аранжман, а резултат је био и већа стопа овог преза, која је с 25 отишла на 27 посто.

У Србији су у предизбрним месецима дували супротни ветрови па је предлагано да се беби-опрема ослободи ПДВ-а. То је добило општи друштвени консензус. Коначна одлука о томе чека будућу владу. Али, то је тек једна ствака. Како ствари с ПДВ-ом стоје укупно гледано? Хоћемо ли добити више прихода или већу инфлацију – јер свако повећање ПДВ-а са собом може донети и веће цене.

ПДВ је код нас, као и у другим земљама, главна ставка у прикупљању пореза. Лане је по том основу убрано 585 милијарди динара. По подацима Пореске управе Србије, и ове године све тече по предвиђеном плану. Закључно с априлом, убирање ПДВ-а који ради царина је мало подбацило: од планиране 73,703 милијарде динара убрано је 73,118, или 0,8 одсто мање. Повећана је наплата ПДВ-а коју ради Пореска управа Срије па је убрано 37,5 милијарди, или 1,4 посто више од плана. Укупна наплата јавних прихода од стране ПУ Србије већа је 2,2 посто у провм тромесечју. Могу ли промене донети још већи приход, остаје да се види. А то ће превасходно зависити од тога како буду конципиране. Најчешће се као опција помиње повећање стопе с 18 на 20 посто, уз то да се робе и услуге које су опорезоване с осам процената не дирају јер је ту оно што спада у социјалну ставку. Међутим, има и других решења. Тако економиста Душан Васиљев и стручњак за порезе Никола Алтипармаков сматрају да би горњу стопу ПДВ-а требало повећати на 22 посто а да се доња укине или да се стопа уједначи 18 посто. Могуће је и да се стопа с 18 посто подигне на 20, с тим да се половина оних из осам посто пребаци у вишу категорију. Тако би се групе с најугроженијим стандардом ипак штитиле пореском политиком.

Које ће се од решења коначно усвојити, остаје да се види. Тек, извесно је да грађани према овоме неће бити индиферентни јер већа стопа ПДВ-а аутоматски значи и скок цена. У Хрватској очекују повећање инфлације од 3,5 посто. Код нас је инфлација у априлу била 2,7 посто. То даје шансу да коначно стопа раста цена на крају године стигне од зацртаних 4,5 посто уз одступања од један и по одсто.

Може ли већи ПДВ опет избацити инфлацију из колосека?

– Не верујем да би промена пореза по два процента навише могла знатније пореметити овај план – објашњава експерт Данијел Цвјетичанин. – Дефицитарно финансирање је много већи проблем па промена ПДВ-а нешто од виталног значаја.

Хоће ли бар овај пораст допринети значајнијем убирању прихода? Код нас има 115.000 обвезника ПДВ-а. Стручњаци сматрају да би у првих неколико месеци приходи били већи а после би могло доћи до пада у наплати преза који би пратио пад стандарда грађана. Може се очекивати да дође до повећања пословања у сивој зони. Било би најбоље да се пореска реформа спроведе у целини а не да се издвоји један порез као у овом случају. Изгледа да у овој 2012. нећемо за то имати времена па ће се кренути од ПДВ-а.

        Д. Вујошевић