Недимовић је, на конференцији у Привредној комори Србије, рекао да је циљ и да пољопривреда повећа извоз, како би пао спољнотрговински дефицит.
-Да би се то постигло, морам спровести озбиљне мере и да успоставимо контролу квалитета, рекао је министар истакавши да у ранијем периоду никада није било толико политичке подршке за борбу за рурални развој.
-Раније није постојала толика политичка подршка за пољопривреду. Буџети су се распоређивали, а пољопривреди шта остане. Сада је другачије, рекао је он.
Три ће ствари бити приоритет ресорног министарства, рекао је.
Давање новца у секторе који могу да повећају конкурентност, повећање конкурентности пољопривредних газдинстава, и да се подржи прерађивачка индустрија која даје додатну вредност, што је, приметио је, много шири друштвени значај.
Према његовим речима, најпре је неопходно да се постави темељ, а онда ће, за годину две три доћи резултати.
-Не меримо када ће доћи резултати, да ли за годину две три, али морамо најпре да поставимо темеље за институције. Већ у буџету за 2017. видећете разлику, и то ће бити мера наше одлучности за наш подухват, рекао је Недимовић.
Како је рекао, имамо популацију пољпривредника који без субвенција не би могли да постоје, али и додао да мора да се постави дистанца и граница и да се види коме је то неопходно.
„Морамо да видимо где би требало да иду субвенције како бисмо повећали конкурентост. Државу доживљавам као институцију која би требало да омогући тржиште. Морамо да отварамо канале утврђујемо процедуре и да их усагласимо, али не да будемо робови процедура, рекао је Недимовић на скупу који је посвећен дискусији о новој аграрној политици на путу ка ЕУ.
Он је поручио да, ако постоје субвенције које нико не контролише то се претвара у анархију и ту нема државе.
-Имамо Управу за аграрна плаћања која није акредитована, а то је неопходно, јер ће и она бити стуб државе у области аграрне политике, и мора да буде приоритет, рекао је он.
Заменик секретара Удружења за прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић изјавио је да ће Комора подржати да се пољопривреда ојача и да се обезбеди дугорочни развој те гране.
Он је скренуо пажњу да је Србија једина земља у региону која није имала континуитет ни у једној јединој пољопривредној мери, а то је, како је истако, велики проблем.
-Морате неку меру и спроводити је дужи период да бисте имали евалуацију и корекцију. А ми нисмо званично ни спроводили политику руралног развоја нити смо је промовисали", рекао је.
Бивши европски комесар за пољопривреду и председник Европског форума Алпбах Франц Фишлер рекао је да је ЕУ такође почела са производима који су једноставнији и да је било проблема у извозном сектору и унутрашњем.
И систем је, како је навео, био такав да су имућнији фармери имали више подршке него они сиромашни. Наредни корак је, рекао је он, био да се гледа, не само основна производња, него читав ланац исхране.
-Оно што је потребно јесте да прво мислите на подстицаје који помажу да тржиште ради боље, што би обухватило цео ланац исхране. Требало би мислити на програме квалитета или заштиту специфичних производњи, као што је органска. Морате бити компетитивни да би извозили. Читав ланац исхране мора да буде више конкурентан међународно", рекао је Фишлер.
(Танјуг)
