примену нових технологија, наглашавајући да оне могу допринети повећању конкурентности.Он је, на отварању конференције „Примена нових технологија у пољопривреди“, у Привредној комори Србије (ПКС) казао да је, на пример, потребна нова технологија како би знали шта се дешава на нашем пољопривредном земљишту.
„Нама недостаје елементарна ствар. Немамо алате да у сваком тренутку знамо шта се дешава не, на свакој парцели, али барем, на ужем простору, да видимо које су културе присутне и шта се с њима дешава, као и да ли је државно земљиште узурпирано или не“, објаснио је Недимовић.Он је нагласио да без савремених технолошких решења не може дати одговор на питања о државном земљишту, те казао да тренутно Министарство ради са Светском банком и ГИЗ-ом како бисмо у оквиру алата којим држава располаже могли да се усмеравамао да на свакој парцели знамо шта се дешава, првенствено да ли се ради о ниви или нечему другом.
Недимовић је указао на проблеме наслеђа, да се не зна које земљсисте има коју намену данас.„На терену се налази једно а у папирима друго. То је бескрајан круг у којем постајемо таоци самих себе“, констатовао је он.Из тог разлога, према његовим речима, примена савремених технологија је неопходна и нужна, и најавио је да ће ићи у сусрет томе.
Недимовић је казао да ће пружити сваку подршку како бисмо искористили у будућност потенцијале које наука пружа.Навео је да смо опет суочени са проблемом истека заштитних мера за млеко, те додао да технлогија помаже да контролишемо квалитет и омогући држави да подстиче што је квалитетно и конкурентно.
„Мени је идеја да радимо искључиво са оним што повећава конкурентност, а не соцјалном демагогијом. Ако и где има простора има простора у пољопривреди за нове технологије“, закључио је он.Председник ПКС Марко Чадеж рекао је да један од стубова националне конкурентности компанија појединачно, њиховог тржишног успеха и одрживог развоја, коме тежимо, јесу знање и иновације, а предусло веће производње, извоза и продуктивности је технолошко осавремењавање наше привреде.
Он је пренео да је, током обиласка свих крајева Србије имао прилике да упозна младе људе који користе нове технологије у пољопривреди за извоз, али је са жаљењем констатовао да се иновације у пољоприведи не користе довољно за наше тржиште.Чадеж је истакао да је у сектору аграга видео да пре свега млади који користе нове технологије, те да је неопходно још веће повезивање пољопривреде и науке.
„Привреда од науке очекује да пре свега сазна шта је чека у будућности, а академаска заједница усмерава се на решавање проблема. Универзитети и институтит очекују од привреде да добију информације које би их усмеравале ка програмима и техникама едукације у складу са потребама компанија“, објаснио је он.
„И привреда и наука од државе очекују да одржи стабилност, да обезбеди предвидивст, да олакша приступ изворима финансирања и да награђује најбоље“, нагласио је Чадеж..
Оно што охрабрује, закључио је он, јесте чињеница да је све више стартапова младих који користе нове технологије у пољопривреди.
Више од трећине иновација, које су кандидване у акцији „Најбоља технолошка иновација“ како је нагласио, управо је из области пољопривреде.
(Танјуг)
