мада за улоге у банкама у Србији не гарантује грчка држава већ наша. Стручњаци подсећају штедише на то да разлога за панику нема, а доцент Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ др Александар Васиљевић каже за „Дневник“:
– Страх штедиша није оправдан јер држава гарантује за улоге до 50.000 евра – наводи Васиљевић. – Увек ће бити оних који су веома осетљиви на појаву било каквог ризика, макар и малог, и који ће одмах кренути да уштеђевину преместе на место које сматрају сигурнијим. Од тога је најгоре да новац с рачуна преместе у кућу. Остају без камате, ма како она мала била, а новац је и на мети лопова. Ту нема шансе за повратак. Морам да их подсетим и на то да у случају разрочења губе део камате за рок који нису сачекали да истекне по уговору, односно добиће је закључно с јуном.
Није згорег подсетити на то да је код нас највише улога орочено на годину дана у Недељи штедње. То значи да камата на њих у целини за 12 месеци доспева прве седмице новембра.
То мишљење дели и Душан Узелац с портала „Каматица“.
– Шанса да се проблеми из Грчке прелију у Србију па да их осете и наше штедише су врло мале, готово никакве – сматр Узелац. – Пре свега, Србија није чланица ни Европске уније ни еврозоне па ће самим тим и утицаји на нас бити мањи.
У Србији је, по подацима с почетка ове године, било 8,85 милијарди евра депозита грађана у банкама. Од те суме у еврима се штеди 8,54 милијарди. Колико је од те суме у банкама основаних грчким капиталом?
– То је податак који је захтева пажљиво рачунање. Претпостваљам да у банкама које су основане грчким капиталом нема више од 200 милиона евра девизне штедње грађана из Србије. То није тако велика сума да би требало да изазове посебну бригу – наводи Узелац.
Шта би у овом тренутку могле понудити банке грчког порекла да задрже штедише? Више камате могле би свакако би биле мамац, али ни то не би све штедише одвратило од наума да своју уштеђевину ставе на место које сматрају сигурнијим.
Д. Вујошевић
Предности парадајз-туризма
Васиљевић сматра да грчка криза неће утицати на туристе који су одлучили да лето проведу у тој земљи.
– Када се иде у Тунис, што не би на Халкидики и околину? – каже он. – Тамо не летује клијентела дубоких yепова, а они су већ навикли да на одмор носе готовину а платне картице само као резерву. То је деценијска навика.
Што се тиче скока цена, и ту нема разлога за забринутост. Наши туристи из Србије обавезно носе на летовање ручни фрижидер и намирнице па купују мало, само најнеопходније.
