Може се добити 180.000 динара, односно 200.000 за особе с инвалидитетом, а сви незапослени који добију тај наменски новац имају обавезу да прођу обуку за развој предузетништва, али и да испуне неколико битних услова без којих то право не могу остварити.
– Услов за добијање тих пара је да су на евиденцији незапослених најмање месец дана пре подношења захтева, што не важи за особе с инвалидитетом – објашњава директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић. – Услов је и квалитетан бизнис-план и документација. Важно је додати и да кандидати који стекну право на субвенцију морају имати гаранцију два жиранта. Имајући у виду да су то бесплатна средства, морамо да имамо одређена средства обезбеђења. Сматрамо да су услови одговарајући, реални и да их могу испунити сви који желе да се баве неким послом.
Незапосленима који би желели да кроз ове мере дођу до радног места ипак највећи проблем представља проналажење жираната. Јер, у овим неизвесним економским условима где нико никоме не може гарантовати редовну плату и стално радно место, осим можда у државним службама, запослени нерадо пристају на то да било коме буду жиранти јер су свесни тога да би могли бити ти који враћају главницу уколико корисник пропадне. Поготово је страх потенцијалних жираната порастао после недавно објављених података да има око 80.000 јамаца који су кредите гарантовали пријатељима, кумовима, рођацима, а они их нису уредно враћали па су сада њима стигли на наплату.
Објављен је и податак да је тренутно на суду око 2.300 жираната од којих банке траже да намире заостале обавезе туђих кредита за које су били гарант. Да зло буде веће, банке имају могућост да запосленом жиранту ставе забрану на плату, односно да му сваког месеца узму две трећине плате све док не исплати дуг онога чији жирант је био.
Мада је јасно да је данас тешко наћи жиранта – а овде је услов два – који ће гарантовати незапосленом да ће успети у бизнису који започиње, држава ипак мора да се обезбеди у случају да новац додељен за самозапошљавање не буде искоришћен како треба или не доведе до циља због којег је и дат, а то је радно место. Први човек НСЗ-а истиче да пракса показује да више од 70 одсто незапослених који користе тај новац за самозапошљавање успе да опстане у послу и шест месеци после истека уговорних обавеза.
– Свакако да известан број има обавезу, односно подлеже механизму за повраћај средстава уколико не испуни обавезе из уговора. Не можемо рећи да је тај број висок, али паре морају да врате јер су намењене за програм запошљавања, а не за друге облике – каже Мартиновић, додајући да се показало да то јесте један од најуспешнијих програма запошљавања.
Он подсећа на то да је држава ове године свима који користе ту субвенцију НСЗ дала могућност да запосле нове раднике и да им се рефундира порез и доприноси за још два запослена. Подсећа и на то да највише бодова за добијање новца за самозапошљавање имају незапослени који понуде план који се односи на производњу, занате и услуге. Напомиње и да се више незапослених може удружити и конкурисати са заједничком идејом, а да свако од њих добије новац.
Љ. Малешевић
Шанса за 160 особа с унвалидитетом
За ову годину планирано је да се додели 3.510 субвенција за самозапошљавање, од чега 160 за особе с инвалидитетом. За све њих заједничко је да, уколико не успеју да од добијеног новца покрену посао и себи створе радно место, имају обавезу да га врате држави, односно Националној служби за запошљавање која им га је и доделила.
