Нема знака српског привредног опоравка

 а опадање извоза је изразитије него опадање увоза. Они су оценили да ће се инфлација на крају ове године кретати у распону од осам до девет посто, а раст бруто домаћег производа прогнозира се на ниво од два до 2,5 посто.

Уредник часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) Владимир Вучковић истакао је да се прерађивачка индустрија не опоравља, а позитиван резултат у неколико њених области одражава само надокнаду претходног изузетног пада. Када је реч о спољнотрговинској размени, успорена је динамика извоза, а његово посустајање је последица пада вредности извоза житарица, гвожђа, челика и обојених метала, док преостали индустријски извоз и даље бележи добре резултате, навео је он. Вучковић је указао на то да би, уколико би се обистиниле песимистичне прогнозе у вези с радом „Ју-Ес стила” у Смедереву, то значило још лошије резултате производње и извоза Србије. По његовим речима, ако се пројектују вредности до краја године на основу садашњих трендова и према оптимистичним претпоставкама, процењује се да ће у 2011. раст индустријске производње бити два посто, а раст прерађивачке индустрије један проценат.

Вучковић је навео да се очекује да годишњи раст извоза Србије у 2011. буде између 12 и 13 посто, а да раст увоза буде нижи за један процентни поен, и додао да је лоше што опада увоз сировина јер то најављује ниску привредну активност.
Сарадник МАТ-а Стојан Стаменковић упозорио је на то да је могуће заоштравање платнобилансне ситуације у Србији, истичући да ће у септембру биланс бити позитиван захваљујући кредиту од милијарду долара за покривање дефицита, али да би се ситуација могла погоршати ако се не интензивира прилив директних страних инвестиција. Он је указао на то да се прилив капитала у Србију готово зауставља, а основни узрочник јесте криза у европском банкарству.

– Уколико услед кризе стратегија смањивања пласмана у европским банкама буде доминантна, Србија може бити тешко погођена јер је високо зависна од увоза капитала – нагласио је он.
По Стаменковићевим речима, очекивана последица заустављања прилива капитала на кратак рок биће смањивање домаћих пласмана банака, продубљивање кризе ликвидности и даље смањивање динамике активности у привредном сектору. Последица тога у монетарном сектору била би смањивање девизних резерви, а такав ефекат могао би на кратак рок бити неутрализован повлачењем кредита ММФ-а, али би на средњи рок остао актуелан, додао је он. Стаменковић је навео да се сада поставља питање колико ће криза у европском банкарству и начини њеног превазилажења условити да негативни кредитни салдо буде већи од онога с којим се рачунало да није било другог таласа кризе, што би захтевало прилив инвестиција интензивнији од планираног. Е. Дн.
 

Дулић: Грађевина пред колапсом

Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић изјавио је да је ситуација с продајом станова на тржишту у Србији забрињавајућа и да ће наредних дана изнети премијеру неколико предлога за решавање проблема у тој области.
Он је казао да је садашња ситуација веома дестимулативна за све будуће инвеститоре и да као последица може настати пад инвестиција у грађевинској индустрији наредних година.

– Постоји велика опасност да ће грађевинска оператива доживети колапс. Држава је учинила све што је могла, покренули смо велике пројекте и велика градилишта у свим градовима Србије, али изостају приватни инвестиције и мислим да је тога свестан свако ко се тиме бави – казао је Дулић, додајући да се за такву тешку ситуацију мора наћи решење.