Немачкој ће фалити 10.000 возача

Најдефицитарнији кадар у Немачкој су возачи свих копнених превозних средстава, извештава Радио Дојче веле, наводећи да је ситуација посебно критична у јавном превозу у градовима.

Интересна удружења звоне на узбуну - ако се нешто не предузме, у Немачкој ускоро неће бити могуће све путнике и сву робу превести од тачке А до тачке Б.

Удружење немачких превозника (ВДВ) посебно указује на раскорак у све гушћој мрежи јавног пријевоза и све већем броју возача који одлазе у пензију или се налазе пред прензијом.

Ситуација је посебице критицна са машиновођама. „Нико више не жели да вози локомотиве”, жали се синдикат машиновођа ГДЛ. Дечачки снови о управљању локомотивом очигледно испаре након пубертета.

Тренутно диљем земље недостаје од 800 до 1.000 машиновођа. Нико очито није спреман на самоћу и рад у сменама.

И градови попут Берлина очајнички траже некога ко би превозио грађане. Просечна старост берлинских возача подземних и надземних железница је 50 година.

„Нама требају млади”, завапио је и један портпарол минхенског градског предузећа.

Откако је у Немачкој пре неколико година укинут монопол железнице у међуградском промету, појавио се и акутни мањак возача аутобуса на дужим релацијама. Немачко удрузење аутобуских превозника говори о тренутном мањку од 2.000 возача. У следећим годинама би тај број могао да порасте на чак 10.000. Удружења су покренула агресивну кампању међу младима под слоганом: „Покрени нешто – буди возач аутобуса”.

Слична је ситуација и с растућим сектором путничког теретног превоза. Додуше, тренутно се за тај посао обучава око 7.000 младих, али они преспоро улазе на тржиште рада да би се покрио мањак. Не постоје тачни подаци колико широм Немачке тренутно недостаје возача теретних возила, али само на подручју Дуисбурга (где се налази највећа речна лука у Европи и где је седиште многих шпедитерских компанија) недостаје 3.000 возача.
Е. Дн.

Пилота има
Ваздушни саобраћај је једини транспортни сектор у којем Немачка не вапи за возачима, односно пилотима. „Тржиште је засићено”, поручује удружење пилота Кокпит. Мањак пилота је приметан у Азији и САД-у, али тамо су и радни услови доста слабији него у Европи, па тако већина уложено време и новац (најмање 200.000 евра за пилотско школовање) покушава да надокнади бољим радним уговорима код европских компанија, наводи Дојче веле.
 

EUR/RSD 117.1661
Најновије вести