Немамо проблем ни с дугом ни с ММФ-ом

са Међународним монетарним фондом не постоје „материјалне разлике”.

Цветковић је поручио да актуелна влада неће повећавати ПДВ, али и додао да не зна шта ће учинити нова влада после паралменатарних избора. Крајем јануара ниво јавног дуга износио је 43,2 одсто бруто домаћег производа (БДП) и Србија има простора да се задужи још милијарду евра, до границе од 45 одсто БДП-а, према Закону о фискалној дисциплини, рекао је Цветковић. Ниво јавног дуга на крају 2011. износио је 45,07 одсто БДП-а, рекао је Цветковић.

Премијер је објаснио да је јавни дуг убрзано растао од 2008. године, зато што из претходних приватизација није направљена резерва у буџету, па је његова влада морала да повећава дефицит у буџету да би помогла приверди да преброди негативне ефекте светске кризе.

Претходну кризу Србија је добро пребродила са мањим губитком раста привреде, али је морала да финансира дефицит задуживањем у иностранству, као што је издавање обвезница од укупно милијарду долара на страном тржишту и зајмовима код страних финансијскиох институција, подсетио Цветковић.

Он је објаснио да између ставова његове Владе и ММФ-а постоје разлике око гаранција за нека задуживања које је предвидела Влада Србије, која је спремна да их одобри само за онолику суму за коју је постигнут договор с ММФ-ом и они се књизе у буџету „испод црте”. Премијер је додао да су те гаранције пројектног типа и да влада није сигурна које ће се од њих реализовати у овој години. Предвиђено је, например, да се изда пет гаранција, а реализоваће се три.

„Влада Србије у давању буџетских гаранција није премашила договорени оквир„, рекао је Цветковић.

Премијер каже да ће се, ако не нађе купца, од марта Влада Србије суочити са покривањем губитака Железаре Смедерево. Цветковић је предочио да ће се влада суочити са покриванем губитака, вероватно, од марта и рекао да ће се они покривати из субвенција у буџету.

Он је напоменуо да у трансакцији, која је коштала државу један долар, нема скривених губитака смедеревске железаре, а да обртна средства износе око 100 милиона долара. Цветковић је признао да од тренутка када је било јасно да ће Американци напустити железару, „није могао да спава”, јер је било јасно да ће у опасности бити целокупна привреда и навео да су постојале две опције, „и обе лоше”, јер је избор био или да железара иде у стечај или да држава покуша да је спасе преузимањем.

Постојала је и опција да железара оде у стечај па да је онда држава преузме, али би та опција била лошија зато што би проналажење стратешког партнера било касније компликованије, објаснио је председник Владе Србије. Цветковић се истакао да држава није добар менаџер у привреди, поготово код предузећа која су инфраструктурно везана са великим бројем предузећа и због тога ће што краће водити Железару Смедерево и што пре наћи стратешког партнера.

Он је рекао да је Влада имала контакте и даље разговара са потенцијалним стратешким партнерима за Железару и најавио да ће податке о тренутном стању у железари послати на педесетак адреса у свету потенцијалним купцима.

Влада ће водити рачуна да нови стратешки партнер буде кредибилна компанија, која ће покренути производњу у железари, а не да се касније догоди раскид приватизације, рекао је Цветковић. Премијер је додао да је оптимиста по питању налажења стратешког партнера железара, али и упозорио да, ако се то не деси, онда ће морати да се уведе стечај.

Како изаћи из „Јата”

Мирко Цветковић је навео да не постоји дефинитивно прихваћен модел даљег функционисања домаће авио-компаније „Јат ервејз”. Он је нагласио да влада чини све што је у њеној моћи да та компанија буде профитабилна.

Цветковић је потврдио да се воде преговори са српским привредницима о улагању у авиокомпанију, али је нагласио да нико од њих неће бити присиљен да то учини нити ће за свој улог добити било какве повластице од државе. Премијер је нагласио да се непотребно подигла „фама” у јавности око будућег статуса „Јата”.

Истакавши да то може негативно да утиче на даље решавање судбине тог предузећа, он је нагласио да „одлуке нису донете и приче да ће неко нешто дати су само спекулације”. Цветковић је подсетио да држава покушава за „Јат” пронађе власника већ неколико година да, прво на тендеру, а затим и тражењем стратешког партнера. „Наш ангажман око Јата показује жељу Србије да се повуче из привреде и на том примеру се види колико је то тешко”, рекао је премијер Србије.

„Хтели смо да продамо Јат са његовим обавезама, тржиште је рекло - не желимо да купимо. Нико се није јавио”, подсетио је Цветковић.

Према његовим речима, сада му је јасно да постоји мишљење да ће влада да позове привреднике да дају неки новац, што је потпуно погрешно. Цветковић је нагласио да је једина могућа последња одступница да се укине обавеза да „Јат” буде продат стратешком партнеру, већ да то буде само финансијски инвеститор.

„Ако та опција не буде успешна мораћемо да донесемо тешко решење за Јат”, рекао је Цветковић.