Немци уштедели десет билиона евра

он је у стварности још већи: у ову рачуницу није укључена вредност покретног власништва појединаца попут аутомобила, намештаја, накита или уметнина.

Истовремено од читаве суме треба међутим одбити износ дугова које немачки грађани имају - око 1.800 милијарди евра. Према тој рачуници вредност с којим Немци заиста располажу је ипак виши од осам хиљада милијарди евра.

Притом је важно напоменути: ту се ради искључиво о укупној вредности и статистичким подацима - о томе како је то богатство распоређено ти подаци ништа не говоре. Тако је укупна вредност уштеђевине од 8 билиона евра четири пута већа од садашњег износа задужења немачке државе, које је тренутно око 2100 милијарди еура.

А укупни дуг свих 17 земаља чланица евро зоне у трећем тромесечју прошле године је забележило дуг од 8200 милијарди евра, дакле управо толико колико је нето износ немачке уштеђевине. Укупан дуг свих 27 земаља чланица ЕУ-а износи 10 300 милијарди евра.

У последњих 20 година се количина уштеђеног новца готово утростручила - са 1750 милијарди на почетку 1991. године, године уједињења Немачке, та је сума нарасла на садашњих 4725 милијарди. По речима Бернда Спренгера, финансијског стручњака и историчара финансија, у послератном раздобљу се у Немачкој бележи континуиран пораст вредности власништва у рукама појединаца.

„Још 1960., дакле 12 година након монетарне реформе и увођења немачке марке је укупна уштеђевина износила само око 165 милијарди марака, дакле око 80 милијарди евра”, каже Спренгер. Три деценије касније, уочи поновног уједињења Немачке, то је власништво већ нарасло на износ од 1400 милијарди евра.

„Немци су дакле били врло марљиви у последњих 60 година”, констатује. Од 4700 милијарди новчаних уштеда је више од две трећине је у готовини, на штедним књижицама или ороченим рачунима односно у потраживањима наспрам осигуравајућих друштава. Само пет посто је непосредно уложено у деонице.