ових зајмова у евро а на дан подизања кредита. То би дужницима олакшало ситуацију и помогло да наставе да отплаћују зајам под повољнијим условима уз знатно јефтиније рате. Једини проблем је ко би сносио трошкове такве трансакције? Банке нису расположене, уколико новац обезбеди држава онда то иде на терет пореских обвезника. НБС је предложила четири модела пре више од пола године.
Пословне банке су се са тим сложиле, али одзив дужника је био мали. Сличан проблем мучи и друге земље Хрватска и Мађарска су донеле своја решења. Наше ће решења на поправни. Недавно је формирана радна група која треба да понуди решење за 18.600 стамбених зајмова индексираних у швајцарској валути. У њу ће ући представници Министарства финансија, Националне корпорације за осигурање стамбених кредита и НБС. Тражиће се конкретна решења и то како помоћи најугроженијим породицама. Колико се сада чује на столу ће бити и предлог за конверзију. Кредити у францима су постали проблем када је ова валута нагло добила на вредности. За кредит од 39.000 евра рата је 2007. била 19.800 динара, а ове године је стигла до 60.700.
Највећи проблем у тражењу решња је то што код нас нема социјалних карата, па не можемо да кажемо ко одваја задњу цркавицу за стан, а ко је инвестирао да би зарадио па сада тражи да држава стане иза њега и помогне му. Мало више знаћемо о томе када радна група изађе са подацима. Али већ сада се може чути да међу “угроженима“ има породица које су пазариле стан вредан и до 200.000 евра или два па и више, а сада траже помоћ.
О томе где би било коректно тражити решење говори професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић.
- Решење за лакшу отплату кредита требало би да траже клијенти који их отплаћују и банке. Односно они би требало да поделе финансијски терет који се повећао због раста франка – указује Арсић. -Не треба заборавити да су у тренутку када су одобравани зајмови везани за франак били јефтинији од оних индексираних у еврима. То је и био разлог што су се клијенти за њих одлучивали. По мени је јако лоше решење да држава сада стане иза корисника тих кредита и преузме на себе трошкове. То је онда на терет пореских обвезника, а то смо сви ми. Не треба неко ко никада неће бити у ситуацији да купу ниједан једини квадрат да помаже људима који су купили стан или вилу. Да не говорим о томе да и међу дужницима који отплаћују зајам у еврима има оних који су у тешкој ситуацији. Зашто и њима не помоћи.Остаје да се види шта ће радна група да предложи .
Каква су решења пронашле Мађарска и Хрватска. У Мађарској апсолутно царује форинта, односно зајмови који су индексирани у швајцарске франке претворени су у форинте, а по курсу који је испод тржишног. Код њих промена курса франка више нема утицаја на кредите који су били тешки десет милијарди евра. Код франка конкретно коришћена су два курса. То су били средњи курс форинте на дан конверзије и курс на дан када је Врховни суд донео одлуку да је пракса банака код ових кредита била неправедна. Конверзија је почела одлуком Монетарног савета да централна банка за овај посао обезбеди девет милијарди евра. Министарство привреде је потом најавило гашење кредита у страним валутама. Мађари се данас задужују у својој валути.
Хрватско решење је нешто другачије. Тамо су кредити конвертовани у евро, а по курсу који је важио на дан пуштања кредита клијенту. Хрватска има 3,4 милијарде долара кредита у францима. Ова одлука се никако није свидела банкама јер је на њихов терет. Тако да су неке рекле да ће тражити међународну арбитражу. Расплет се тек очекује.
Наша решења која су усвојена почетком године више су нудила олакшице него заокрет. Била су четири модела, а први је подразумевао претварање зајма у евро, а по курсу повољнијем за пет одсто, други је такође предвидео промену ка европској валути уз снижење камате коју банке примењују за евро кредите за један одсто. Трећи је предвидео да кредит остане у францима, али да се камата умањи за проценат на годишњем нивоу. За сва три модела предвиђена је и могућност продужења рока отплате. Четврти модел предвидео је такође да зајам остане у францима, али да се рата снизи за 20 одсто на период од три године. Сва четири модела прихватило је тек 1.602 дужника.
Хоће ли радна група донети заокрет ка решењима која су прихватљива. То тек остаје да се види, а најтеже питање је на чији ће то рачун бити. Оно што је добро то је да нових задуживања у францима нема. Од 2011. у Србији се задужује у домаћој валути, а дозвољени су само кредити индексирани у евро. У Србији је до сада због не могућности враћања зајмова одузето укупно 500 станова, а само ове године банке су узеле 104 стана.
Душанка Вујошевић
