Но­ва "бе­шка" "гр­ба­ва" због сле­га­ња

У "Пу­те­ви­ма" ка­жу да се сви мо­сто­ви ве­ли­ких ра­спо­на, по­себ­но бе­тон­ски, про­јек­ту­ју та­ко да има­ју озбиљ­на над­ви­ше­ња у сре­ди­ни ра­спо­на да би се не­у­тра­ли­са­ла вре­мен­ска де­фор­ма­ци­ја. Угиб, од­но­сно вид­на де­фор­ма­ци­ја мо­ста, мо­же се при­ме­ти­ти и на ста­ром беш­чан­ском мо­сту, мо­сту "Га­зе­ла" и дру­ги­ма. Об­ја­шња­ва­ју да је на но­вом мо­сту код Бе­шке на­мер­но фор­ми­ра­но над­ви­ше­ње од 60 ме­та­ра, из­ме­ђу 150. и 210. ме­тра, јер се оче­ку­је да ће у на­ред­них де­се­так го­ди­на мост "се­сти" од 10 до 15 цен­ти­ме­та­ра.

Мост, дуг 2.205 ме­та­ра с 42 по­ља кон­струк­ци­је, од­но­сно 43 стуб­на ме­ста, и ши­рок 15 ме­та­ра, три го­ди­не је гра­ди­ла по­зна­та аустриј­ска фир­ма "Ал­пи­на" за­јед­но с број­ним по­ди­зво­ђа­чи­ма, ме­ђу ко­ји­ма су и на­ши не­и­ма­ри. Ди­рек­тор аустриј­ске "Ал­пи­не" и су­вла­сник те ком­па­ни­је Дит­мар Алу­та Ол­тјан по­но­си се ти­ме што су кон­струк­ци­ју и про­је­кат из­ра­ди­ли баш њи­хо­ви ин­же­ње­ри, ме­ђу­тим, по­што су има­ли про­бле­ма око ста­ти­ке и ра­зних за­ко­на, из­град­ња је по­че­ла тек ка­да је то ре­ше­но, 2008. – ка­да је мост тре­ба­ло да бу­де пу­штен у са­о­бра­ћај, иако су по­сао до­би­ли још 2006. Нај­ве­ћи про­блем би­ло је кли­зи­ште с де­сне стра­не Ду­на­ва, али и фун­ди­ра­ње и бли­зи­на ста­рог мо­ста јер се мо­ра­ло па­зи­ти да се ста­тич­ки не угро­зи. За­то је др­жав­на ре­ви­зи­о­на ко­ми­си­ја два пу­та вра­ћа­ла про­је­кат на по­прав­ни, уз су­ге­сти­ју да се ан­га­жу­ју ис­ку­сни­ји струч­ња­ци.

Ис­ку­сни гра­ди­те­љи мо­сто­ва, ме­ђу ко­ји­ма је био и Љу­би­во­је Ко­стић, још пре из­град­ње мо­ста упо­зо­ра­ва­ли су на то да је ин­же­њер­ски кон­цепт ло­ше по­ста­вљен и да је због кон­фи­гу­ра­ци­је те­ре­на и бли­зи­не су­сед­ног мо­ста бе­тон­ски мост тех­нич­ки те­шко из­во­дљив. Мно­го без­бол­ни­ја би би­ла из­град­ња че­лич­ног мо­ста, као што је пред­ла­гао до­ма­ћи кон­зор­ци­јум, с "Мо­сто­град­њом" на че­лу, ко­ји је, осим бо­ље по­ну­де, имао и ни­жу це­ну, али су то кре­ди­то­ри од­би­ли с обра­зло­же­њем да ни­су на­ве­де­ни тач­ни по­да­ци о по­сло­ва­њу до­ма­ћих ком­па­ни­ја.

Та­ко смо до­би­ли те­жак мост на по­ро­зном те­ре­ну па, иако је кли­зи­ште до­дат­но обез­бе­ђе­но, мост је, за сва­ки слу­чај, над­ви­ше­њем оси­гу­ран од сле­га­ња. Кон­струк­ци­ја мо­ста је про­јек­то­ва­на од пред­на­прег­ну­тог бе­то­на и у њу је угра­ђе­но ви­ше од 620.000 ку­би­ка бе­то­на, од­но­сно око 9.700 то­на ар­ма­ту­ре, те ви­ше од 47 ки­ло­ме­та­ра ка­бло­ва за пред­на­пре­за­ње. Али, ни­су ни те­ме­љи сла­би. У њих је угра­ђе­но бли­зу 27.000 ку­би­ка бе­то­на, а из­гра­ђе­но је ви­ше од 13.000 ме­та­ра ши­по­ва преч­ни­ка 1,2 ме­тра. У два глав­на реч­на сту­ба, ко­ји но­се озна­ке 42 и 43, по­би­је­но је 50 ши­по­ва по стуб­ном ме­сту, ду­жих од 25 ме­та­ра. С кри­тич­не де­сне стра­не мо­ста на ко­јој је кли­зи­ште ура­ђе­на је до­дат­на пот­пор­на кон­струк­ци­ја за ста­би­ли­за­ци­ју те­ре­на, у ко­ју је угра­ђе­но 3.655 ку­би­ка бе­то­на, од­но­сно 401 то­на ар­ма­ту­ре и из­ве­де­но ви­ше од 2.400 ме­та­ра ши­по­ва преч­ни­ка 1,2 ме­тар.

Р. Да­у­то­вић

Бр­за тра­ка нај­о­се­тљи­ви­ја

У "Пу­те­ви­ма" ка­жу да је над­ви­ше­ње због по­преч­ног на­ги­ба мо­ста по­себ­но на­гла­ше­но у бр­зој тра­ци, где се че­сто во­зи пре­бр­зо, и ви­ше од 160 ки­ло­ме­та­ра на час, па во­зи­ло у се­кун­ди пре­ђе 45 ме­та­ра, "пре­ле­ти" над­ви­ше­ње и ка­да се вра­ти у пре­ђа­шњи ни­во во­за­чи осе­те да ко­ла "сед­ну". Са­ве­ту­ју да се во­зи спо­ри­је па тог осе­ћа­ја не­ће би­ти.