Нова препрека за српске кршеве на њивама

Није никаква новост рећи да наша пољопривреда, баш као и све индустријске гране које је прате, очајно касне за Европском унијом у технолошком развоју, а сва је прилика да ће се након недавног предлога

Европске комисије, овај амбис само продубити. Наиме, на самом измаку године 2014. године, у новембру, Европска комисија је предложила нови пропис са циљем да се смањи емисија штетних гасова пољопривредних и грађевинских машина. Нови пропис представља одговор на све већу емисију азотних оксида и финих честица покретних машина које не излазе на друмове, а конкретније речено односио би се, поред грађевинских и рекреативних, на машине из пољопривредног сектора попут комбајна, самоходних берача, прскалица, косилица...

Ако буде усвојен на време, нови пропис ће ступити на снагу 2017. године, а рок за увођење нових мотора биће од 2018. до 2020. године, зависно од типа машине. Транзитни период између одобрења и комерцијализације трајаће још годину дана. Поред нових ограничења за угљен-оксид, угљоводонике и азот-оксид, предложеним прописом такође се уводе лимити за фине честице и то оне пречника већег од 23 нанометра. Циљ је да се ограничи испуштање опасних, ултрафиних честица које продиру дубоко у плућа, а које светска здравствена организација (СЗО) сматра веома канцерогеним, чиме ће се ЕУ стандарди код пољопривредних машина изједначити са оним већ важећим у САД.

И док се Европска унија бави даљим технолошким напретком своје индустрије која “сервисира” пољопривреду, Србија се налази у незавидном положају да јој убрзано пропадају и они малобројни преостали произвођачи пољопривредних машина, док је због немаштине са којом се боре пољопривредници све мањи у увоз модерних машина. При томе је просечна старост трактора преко 20 година, а комбајна око 18, што довољно речито говори колико држимо корак са развијеним светом. Према неажурираним статистичким подацима, у нашој земљи има око 12.000 комбајна, од којих чак 8.000, због застарелости, више и није за употребу. Како кажу стручњаци, Србија би требала да сваке године увезе између 800 и 1.000 комбајна не би ли колико-толико одржали корак са светом, што ће, уколико буде усвојен овај предлог Европске комисије о смањењу емисије штетних гасова и финих честица, бити додатно отежано. Овакав тренд је забрињавајући не само због технолошког заостајања у грани која има све строже стандарде, већ се одражава и на продуктивност, јер су због застареле механизације губици у жетви у Србији годишње преко пет одсто, док је то у свету највише један одсто.

Ипак, Љубиша Обрадовић, секретар Удружења металске индустрије Привредне коморе Србије, сматра да би наши произвођачи врло лако ухватили корак са овим стандардима.

- До јуна ће држава решити проблем ИМТ-а и ИМР-а, као и осталих предузећа у реструктурирању, чији ће нови власници кроз инвестиције подићи технолошке перформансе, како би се могло одговорити и на захтеве ових стандарда.- уверен је Обрадовић, скрећући пажњу на чињеницу да ИМТ већ извози тракторе са моторима “еур 5” на захтевно тржиште ЕУ. 

Једно је сигурно. Мада српски аграр на најновије ЕУ одлуке може још увек да гледа као на “мислену именицу”, и потез који се још увек не дотиче наших пољопривредника, трасирани српски пут евро-интеграција ће и ову тему врло скоро, можда и брже него што се ико нада, ставити на сто. Друго је питање у каквом стању ће тада бити машински парк српског аграра.

М. Миљеновић

 

Пад константан

Производња  пољопривредних и машина за прехрамбену индустрију у нашој земљи готово константно бележе пад, па је од 2011. до 2013. године достигнута укупна вредност продукције од свега 736 милиона долара. У 2011. произведено је трактора и других машина за пољопривреду и индустрију хране за око 258 милиона долара, да би две године касније било произведено за 30 милиона долара мање машина. Док је најизраженији пад у производњи трактора, где је ниво спољнотрговинске размене пао са 83,7 милиона долара у 2011. на 65,8 милиона долара 2013. године, нешто боља ситуација је на пољу производње осталих машина за пољопривреду, где је забележен раст са 115,6 милиона долара 2011. године на 122,9 милиона  долара 2013. године.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести