У септембру ће бити јасније и колико ће порасти плате запослених у јавном сектору, као и да ли ће се ићи на линеарно повећање или ће поједини делови јавног сектора добити више, а други мање.
По плану Владе Србије, који је предочен и ММФ-у, али се он с њим није у потпуности сложио јер има мишљење да повећање треба да буде неколико процената мање, запослени у јавном сектору би имали плате веће од осам до десет процената. При том би повећање зарада од десет процената имали лекари, полиција, учитељи и наставници у основном и средњем образовању, док би осталима у јавном сектору плата расле око осам процената. ММФ се залаже за повећање плата од шест до седам процената.
Недавно је Фискални савет Србије у анализи „Зараде у државном сектору: стање и смернице” заузео став да је оправдано повећање плата од пет до шест одсто, и то у наредној години, тврдећи да би све више од тога водило ка неодрживом расту учешћа државних расхода за зараде у БДП-у и било неоправдано јер би значило много бржи раст плата у јавном сектору него у приватном. По истраживањима Фискалног савета, просечна примања у сектору здравства у овој години износиће око 55.000 динара, што је преко 30 одсто мање од примања запослених у МУП-у.
Ако се суди по сазнањима о плану српске владе, повећање зарада у јавном сектору и не би било линеарно, али се он свакако не подудара са саветима Фискалног савета Србије. Наиме, српска влада намерава да повећа плате у здравству и просвети, али и у полицији, десет процената, док би осталима тај проценат био око осам одсто. Но, и тако свеукупно маса зарада с повећањем не би прелазила шест одсто, за колико има простора у буџету.
Уколико би, на крају, био прихваћен предлог српске владе, значило би то да ће учитељ у основном образовању, који сада у просеку зарађује 40.000 динара, након увећања од десет процената месечно зарађивати 44.000. Или, лекар-специјалиста би, уместо садашње 73.000 динара од наредне године имао плату 80.300. У исто време, Влада планира и да плата полицијског инспектора, која је сада око 47.000 динара, догодине буде 51.700.
Због те рачунице, навео је Фискални савет, за Србију би било добро решење да плате у здравству за наредну годину порасту седам одсто, у просвети шест, а у МУП-у између два и три. По речима, члана Фискалног савета Србије Николе Алтипармакова, у буyету има простора да се плате повећају око шест одсто у укупној маси зарада.
„Међутим, важно је да се не иде на линеарно повећање свима. На основу анализа, већа повећања требало би дати кључним недовољно плаћеним секторима, попут лекара и медицинских сестара. Иако се већ дужи низ година прича о правичној расподели зарада у јавном сектору, мало је до сада урађено и зато је важно да се тој теми приликом израде буyета за наредну годину приђе озбиљније и одговорније“, рекао је Алтипармаков.
Све до септембра, за када је српски министар финансија Синиша Мали најавио тачне проценте, само ће се нагађати о повећању плата у јавном сектору, као и да ли ће оон бити једанако за све запослене или ће ипак неке делатности добити више, а неке мање. Српској влади остало је или да се држи свог плана о повећању плата између осам и десет процената, или да прихвати оно што предлаже ММФ – између шест и седам процената, или да се сагласи са сугестијом и анализом Фискалног савета Србије о потреби да се појединим деловима јавног сектора из укупне масе зарада да веће повећање, а некима мање да би се исправиле садашње разлике у платама оних којима је држава послодавац.
Дакле, у наредна три месеца правиће се рачунице, али оно извесно и најважније је да ће, осим пензија, ове године порасти и плате запослених у јавном сектору.
Љ. Малешевић
