о враћању каматних стопа на старо, а без“пословне политике“ и то све у складу са недавном одлуком Народне банке Србије.
Што се тиче разлике коју су платили она ће им се сабрати и скинути са главнице дуга. Убудуће ће исплату наставити по оној стопи која им је исказана на почетку отплате. Овде није реч само о стамбеним кредитима везаним за швајцарске франке већ и о оним индексираним у еврима. То могу бити сем стамбених и готовински, потрошачки те зајмови за рефинансирање. Реч је о мору кредита по разним стопама па је пример који би све објаснио не могуће наћи. Међутим, главница се код стамбених зајмова у неким банкама и штетно обрачунатим кредитима смањује за од три хиљаде до пет хиљада евра.
Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива“ каже да они нису задовољни овим решењем те да ће тражити да се на плаћени вишак зарачуна затезна камата.Те да банке након тога умање обавезе клијента. То ће поменуту суму коју клијенти добијају подићи за 50 досто. Откуд су се банке одлучиле на враћање ?
Враћањем новца банке само усклађују према Закону о заштити корисника финансијских услуга који је почео да се примењује 5. децембра 2014. године. Од тог датума банке су обавезне да камату тако искажу да је она одређена или одредива на основу јасно исказаних параметара. Пре поменутог датума то није било тако и баш на те зајмове се враћање односи у писмима која стижу клиејнтима.
Који су то модели који се пртимењују код рачунања камата?
Банке могу да искажу камату фиксно ,па да је примењују у отплати од прве до задње рате. Стопа може бити промењива фиксни део плус еурибор или либор. То су камате са европског тржишта за евро и швајцарски франак према којима и све друге банке усклађују своје стопе и свету па и код нас. Уобичајено је да се камате на кредите у овим валутама тако исказују. Рецимо банчина камата је пет одсто и на њу се додаје тромесечни еурибор. Он је моментално 0,018 одсто, још је нижи либор минус 0,814одсот. Ова бројка се сабира или одузима са фиксним делом.
Проблеми са каматама и пословном политиком почели су пре осам година. Тачније са почетком економске кризе почео је да пада еурибор трада је био 4,70 одсто а либор три одсто. Банкама су промењиво исказане камате почле да падају то им није одговарало па су спас потражиле у усклађивању истих са пословном политиком.Тако су практично брисале ову за њих неповољну чињеницу. С обзиром да је Закон о заштити корисника финансијских услуга забранио ову праксу ,осталу су оштећени само стари клијенти. Они су се обраћаи суду и листом добијали спорове. У помоћ им је притекла Народна банка Србијем која је својом одлуком обавезала пословне куће да и на старе кредите примене ову одредбу.
Д. Вујошевић
Најбоље је проверити
Банке у писмима већ обавештавају клијнете о променама и усклађују отплату са смањеном главницом и шаљу нове планове отплате. Умањење главнице нова нижа рата и план отплате важиће и за клијенте који нису из било код разлога примили писмо. Било би добро да се сви који су платили више због пословне политике јаве својој банци те сазнају нове обавезе.
